Srbija će imati veoma stabilnu i čvrstu Vladu, poručio je lider SNS Aleksandar Vučić posle zatvaranja biračkih mesta u Srbiji, ali je za mnoge iznenađujuće što je kao koalicionog partnera naveo Savez vojvođanskih Mađara (SVM), pritom ne pomenuvši listu predvođenu liderom socijalista Ivicom Dačićem koji je u vlasti sa SNS od majskih izbora 2011. godine.
Povodom konstatacije novinara da svi pričaju kako će Dačić biti budući premijer, Vučić je odgovario: „Neka svi pričaju.“
– Govorimo o listi sa četiri puta više glasova od neke druge, a ne četiri procenta ili 14 odsto više. Dobio sam 43 odsto od ukupnog glasačkog tela i više od 30 odsto u odnosu na drugoplasiranog – kazao je Vučić i dodao da su odnosi sa SVM najbliži mogući i da će sa tom strankom imati apsolutnu većinu.
Lider SPS Ivica Dačić zadovoljan je što je lista koju vodi osvojila 100.000 glasova više nego na prethodnim izborima. On očekuje da će SPS i SNS imati većinu za formiranje vlasti u Beogradu. Uz želje Vučiću da i naredni mandat iskoristi za dalji napredak Srbije, Dačić poručuje da će predsednik u tome imati podršku SPS kao i do sada.
Dogovor „u paketu“
Prvi utisci se u vodu bacaju, tumači za „Vesti“ analitičar Dejan Vuk Stanković političke poruke poslate u noći nakon izbora. On dodaje da treba sačekati da se „isključe reflektori“ i da politički akteri sednu i razgovaraju o formiranju buduće vlasti. Stanković je mišljenja da bi SNS i SPS mogli „u paketu“ da formiraju republičku i beogradsku vlast.
– SVM je bez uticaja u srpskoj prestonici, a SNS ne bi pustio Beograd, kao važnu polugu vlasti, tako što bi isterao SPS iz vladajuće koalicije – kaže Stanković.
Ukazujući na važnost prestonice, Stanković podseća da je gradonačelnik Beograda po snazi treći čovek u državi. Prema njegovim rečima, SNS i SPS su složni u centralnim ciljevima, a SPS je podržao Vučića za predsednika, pa i zbog toga nema razloga za prekid saradnje.
Veća stabilnost
Teško je u ovom trenutku, prema rečima političkog analitičara Branka Raduna, reći koje će snage sa SNS formirati novu vlast. Radun ukazuje da nije obavezno, ali je uobičajeno da republička i beogradska vlast idu „u paketu“, ali smatra da se s formiranjem nove vlasti neće žuriti.
– Prosta matematika, odnosno zbir osvojenih mandata govori da SNS ne treba SPS za formiranje Vlade Srbije. Međutim,
spoljno-politička situacija traži unutrašnju stabilnost, pa nešto više od 11 odsto glasova SPS nisu beznačajni – kazao je Radun uz napomenu da će Vučić i SNS svakako izvagati šta im je bitnije.
Na evropskom kursu
Razloge nastavka saradnje SNS i SPS Dejan Vuk Stanković vidi i u činjenici da bi naprednjaci sa socijalistima nastavili evropski kurs, a da sa desničarskim partijama koje su prešle cenzus ta priča nije moguća.
– A ako se ide samo sa manjinskim partijama, onda se može doći u situaciju da se zavisi od njihovih matičnih država. To je visoka cena – ukazao je Stanković.
Kao Pašić
Aleksandar Vučić rekao je da je dobio 2,245 miliona glasova, više nego Tomislav Nikolić i Boris Tadić u prvom krugu 2012. godine (950.000 i 850.000).
– Ponosan sam što sam uspeo da uradim nešto što niko nije nikada u Srbiji. Neobično sam ponosan što ću posle Nikole Pašića verovatno biti Srbin koji je najduže bio na vlasti u našoj zemlji – rekao je Vučić.
Uspeh i u Beogradu
U Gradskoj izbornoj komisiji Beograda obrađeno je preko 60 odsto materijala, a prema tim podacima najbliži formiranju vlasti u prestonici je lista SNS koja je dobila najviše glasova.
Pritom, IPSOS I CeSID na uzorku od 81,5 odsto glasova navode da je SNS osvojio 48 mandata u gradskoj skupštini, a SPS osam. To bi značilo da ove dve stranke sa 56 odsto mandata imaju većinu od ukupno 110 gradskih odbornika.
Čestitka Putina
Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je Aleksandru Vučiću ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima u Srbiji. U čestitki je navedeno da rezultati glasanja potvrđuju široku podršku građana Srbije kursu Aleksandra Vučića, u cilju rešavanja hitnih društvenih i ekonomskih problema i vođenja nezavisne spoljne politike.
„Očekujem da će vaša aktivnost kao šefa države nastaviti da pomaže jačanju odnosa strateškog partnerstva između naših zemalja. To je u interesu bratskih naroda Rusije i Srbije“, istakao je Putin u telegramu.
U skupštini 12 stranaka
Prema saopštenju Republičke izborne komisije (RIK) izlaznost je bila 58,46 odsto. Konačne i potpune rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, odnosno do četvrtka u ponoć. Zakonski rok za formiranje novog saziva Skupštine Srbije je 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora, a vlade 90 dana od konstituisanja parlamenta.
RIK je na osnovu 95,14 odsto obrađenih biračkih mesta saopštio da u skupštinu ulazi 11 stranaka i koalicija koje su osvojile poslaničke mandate.
SNS 120
Ujedinjeni za pobedu Srbije 37
SPS 32
NADA 15
Moramo 12
Zavetnici 10
Dveri 10
SVM 6
Stranka pravde i pomirenja 3
Zajedno za Vojvodinu 2
Albanaci Doline 1
SDA 2
* Broj mandata
Nema drugog kruga
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je rezultate 95,08 odsto obrađenih biračkih mesta na osnovu kojih je najviše glasova na predsedničkim izborima osvojio Aleksandar Vučić i to natpolovičnom većinom, pa drugog kruga neće biti.
Aleksandar Vučić 58,76
Zdravko Ponoš 18,15
Miloš Jovanović 5,96
Boško Obradović 4,4
Milica Đurđević Stamenkovski 4,28 odsto
Biljana Stojković 3,16
Ostali kandidati su ostali ispod cenzusa.
* Podaci su izraženi u procentima.
Reka ljudi čekala u redu
U Austriji su građani Srbije imali mogućnost da glasaju u Beču, Salcburgu i prvi put u Lincu.
U Beču se prvi put glasalo na tri biračka mesta, na kojima se registrovalo ukupno 3.538 naših ljudi, pa su se zbog velikog interesovanja stvorili redovi. Predsednik kluba Jedinstvo iz Švehata Krsta Petrišorević preneo je da je odziv građana bio veliki i red dug nekoliko desetina metara, pa se u Beču čekalo sat vremena tokom celog dana.
– Zbog zdravstvenih problema nisam mogao otići u svoje mesto Reka, pa sam prvi put glasao u Beču. Čekao sam više od sat vremena, ali i posle mene kolona se nije smanjivala – kazao je Petrišorević, koji je u redu za glasanje sreo stare prijatelje koje nije dugo video.
A na biračkom mestu u Udruženju Srba u Austriji bilo je registrovano čak 1.800 birača i glasanje je moralo da bude produženo.
U Lincu, u prostorijama Počasnog konzulata Srbije odziv je bio više nego dobar i svoje pravo iskoristilo je 70 odsto od 163 upisana birača.
– Sve je proteklo u najboljem redu, iako je ovo prvi put da se u Lincu organizuju izbori, pa sam siguran da ćemo sledeći put imati daleko više upisanih birača – preneo nam je Nikola Čenić iz biračkog Odbora.
U Generalnom konzulatu Srbije u Salcburgu moglo je da glasa 276 naših državljana.
Ubedljivo u Cirihu
U Švajcarskoj, u konzulatu u Cirihu, zabeležena je najveća izlaznost od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji. Neki naši zemljaci prešli su na stotine kilometara i strpljivo čekali u redu po sat vremena da iskažu svoju volju. A kakva je njihova odluka govori podatak da je Aleksandar Vučić pobedio dvotrećinskom većinom.
Predsednik Vučić odneo je ubedljivu pobedu i na izborima u Ambasadi Srbije u Danskoj.
Sasvim miran dan za više demokratije
Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, koji je posmatrao lokalne izbore u Srbiji, dao je preporuku da se ubuduće razdvoji održavanje izbora na različitim nivoima. Oni smatraju da bi se tako izbeglo da lokalni izbori budu u senci predsedničkih i parlamentarnih, što se desilo ovog puta.
Šefica delegacije Kongresa Saveta Evrope Karla Dejonge rekla je na konferenciji za novinare da je i pored primećenih pojedinih „neujednačenosti i neregularnosti“, ukupno gledano izborni dan bio miran.
Dejongeova je ukazala da postoje problemi koje moraju rešiti vlasti, odnosno konkretno, kako je navela, to treba da uradi vlada. Činjenicu da je opozicija učestvovala na svim nivoima izbora, ona je ocenila kao pozitivan znak.
– To ostavlja uverenje da Srbija može da postigne još viši nivo demokratije – zaključila je šefica Delegacije Kongresa Saveta Evrope.
