U kambodžanskim, uglavnom neistraženim krečnjačkim pećinama, koje se protežu hiljadama kilometara, otkriven je niz ranije nepoznatih vrsta, uključujući tirkiznu zmiju jamicu, leteću zmiju, nekoliko gekona, dva mikro-puža i dve stonoge.
Istraživanje u severozapadnoj provinciji Batambang otkrilo je jedinstvene ekosisteme sa stvorenjima koja se ne nalaze nigde drugde na Zemlji, piše Si-En-En.
Zmija jamica i tri novootkrivene vrste gekona još uvek čekaju zvanično imenovanje i opis. Ostala otkrića su formalno priznata tokom istraživanja biodiverziteta koje je obuhvatilo 64 pećine na 10 brda između novembra 2023. i jula 2025. godine, a čiji su rezultati objavljeni u današnjem izveštaju.
Svako brdo i pećina u kambodžanskom stenovitom kraškom pejzažu izolovani su od ostalih. Oni funkcionišu kao odvojene „ostrvske laboratorije“ evolucije, sa mnogo različitih oblika života prilagođenih njihovim specifičnim staništima, prema britanskoj organizaciji za zaštitu prirode Fauna i Flora, koja je vodila istraživanje sa kambodžanskim Ministarstvom zaštite životne sredine.
„Svako od ovih mesta je kao mali primer biodiverziteta, gde priroda nezavisno sprovodi isti eksperiment iznova i iznova. Idemo na ova odvojena mesta, analiziramo DNK vrsta i posmatramo kako se eksperiment odvijao. Neki izgledaju slično, neki izgledaju drugačije, i njihovom analizom možemo steći uvid u pokretačke sile koje stoje iza njihove evolucije“, rekao je evolucioni biolog Li Grismer sa Univerziteta La Sijera u Kaliforniji, koji je podržao istraživački tim.
Na primer, dok su istraživači tokom svog terenskog rada 2024. godine identifikovali jednu vrstu prugastog gekona sa savijenim prstima, nazvanog „Cyrtodactylus kampingpoiensis“, pronašli su četiri različite populacije koje su se razvile na različite načine.
„Ako zaista želimo da sačuvamo biodiverzitet na planeti, moramo da razumemo šta postoji. Ne možete zaštititi nešto za šta čak ni ne znamo da postoji“, dodao je Grismer.
Biolog Pablo Sinovas, koji je predvodio tim iz organizacije Fauna i Flora u Kambodži, opisao je kako su on i lokalni istraživači provodili dan proučavajući teren, dok su noću radili „zabavni deo“ – tragali za stvorenjima poput zmija i gekona.
„Tada su najaktivniji i izlaze iz svojih skrovišta“, rekao je za on.
Tim bi krenuo nakon zalaska sunca i provodio sate gažeći kroz „oštar, kamenit teren“ uz pomoć baterijskih lampi.
„Tražili smo u svakoj pukotini, oko pećina, stenama, granama, vegetaciji, bukvalno svuda. Bila je to neka vrsta prelepe potrage“, rekao je Sinovas.
Dodao je da su samo „zagrebali površinu“ biodiverziteta koji čeka da bude otkriven.
Kraški predeli čine oko devet procenata površine Kambodže, odnosno 20.000 kvadratnih kilometara, a veliki deo ovog područja je još uvek nepoznat nauci. Istraživanje je takođe pronašlo globalno ugrožene vrste kao što su sunda pangolin, zeleni paun i dugorepi i severni svinjski makaki.
Među 11 novih vrsta, ističe se spektakularna tirkizna jamica. Naziv „jamica“ odnosi se na organ osetljiv na toplotu na njenoj glavi, koji koristi za otkrivanje i praćenje toplokrvnog plena. Otkrivena je i ukrasna leteća zmija, koja klizi sa drveta na drvo tako što spljošti grudni koš i vijuga kroz vazduh. Njene žive boje učinile su je sve popularnijom metom za ilegalne trgovce.
Jedan od novih gekona je nazvan Geko Šiva, po hinduističkom bogu uništenja, jer je otkriven početkom 2025. godine u tajlandskom pećinskom hramu posvećenom tom božanstvu. Istraživači upozoravaju da ga njegov upečatljiv izgled čini metom za trgovinu egzotičnim kućnim ljubimcima. Istraživanje je takođe identifikovalo kambodžansku plavogrbu agamu, guštera koji menja svoje žive boje kada se oseća ugroženo, a tek je 2021. godine prepoznat kao nova vrsta.
Uprkos njihovom biološkom i kulturnom značaju – mnoge pećine služe kao utočišta – kraška staništa su ugrožena zbog vađenjem sirovina za proizvodnju cementa, neregulisanim turizmom, krivolovom, krčenjem šuma i šumskim požarima.
„Potražnja za cementom raste, a kraški krečnjak je ključna sirovina za njegovu proizvodnju. Ali je jasno da ako uništite područje gde žive određene vrste, a one ne žive nigde drugde, automatski biste mogli da izazovete njihovo izumiranje – u nekim slučajevima, vrsta koje još nisu ni opisane“, objasnio je Sinovas.
On je dodao da zbog toga njegov tim sarađuje sa vladom kako bi osigurali da ova važna područja budu bolje zaštićena. Saopštio je da su u toku razgovori o tome da se ovom području da neki oblik zaštićenog statusa, kako bi se moglo sačuvati za budućnost.
