Malo je onih koji su, poput Branislava Petronijevića, uspeli da u jednom životnom veku spoje filozofiju, matematiku i paleontologiju sa takvim autoritetom. Rođen na današnji dan 25. marta 1875. u Sovljaku kod Uba, profesor Velike škole i Univerziteta u Beogradu nije samo predavao – on je projektovao domaću intelektualnu scenu i naterao svet da ga pažljivo sluša.
Polihistor ovog čoveka deluje gotovo nestvarno. Petronijević se podjednako uspešno bavio fizikom, biologijom, psihologijom i paleontologijom, dok je emocije pretakao u poeziju. Među brojnim radovima izdvajaju se 53 originalna naučna načela, mada je on sam matematiku smatrao svojim najvišim dometom. Savremenici su ga s razlogom krunisali za vodećeg srpskog filozofa prve polovine 20. veka.
Autentični filozofski sistem monopluralizma i hipermetafizike gradio je na matematičkim pojmovima, prkoseći tradiciji tvrdnjom da prostor nije kontinuiran, već sastavljen od konačnih tačaka. Osnivač Srpskog filozofskog društva ostavio je neizbrisiv teorijski trag, uprkos činjenici da je penzionisan u pedeset drugoj godini života.
Naučni doprinos doseže i do polja paleontologije, gde je kroz 14 svetski citiranih studija istraživao Archaeopteryx i prastare slonove roda Moeritherium. Školovan u Beču i Lajpcigu, ovaj član SANU i kandidat za Nobelovu nagradu, pisao je na više svetskih jezika. Životni put jednog od najumnijih Srba okončan je 4. marta 1954. godine u Beogradu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Njegova zaostavština danas stoji kao dokaz da granice između nauka postoje samo za prosečne umove. Petronijevićeva intelektualna hrabrost ostaje putokaz za buduće generacije mislilaca, podsećajući nas na vreme kada je srpska pamet diktirala tempo evropskim naučnim krugovima.
Piše: Stefan Bogdanović
