U Beču, gradu koji decenijama važi za primer socijalnog stanovanja, petočlana porodica u kojoj oba roditelja rade puno radno vreme ne uspeva da dođe do odgovarajućeg opštinskog stana, iako ima prioritetni bon i mesečna primanja veća od 4.000 evra, prenosi austrijski portal „heute.at“. Sa troje dece uzrasta tri, osam i 13 godina, oni žive u sve tesnijem prostoru, dok su nekadašnje „socijalne“ kirije postale trošak koji sebi sve teže mogu da priušte.
Kako izveštava „heute.at“, otac radi 40 sati nedeljno, a majka 30, dok porodica već godinama čeka veći opštinski stan. Prioritetni bon formalno im daje pravo na čentvorosoban stan, ali u praksi dobijaju samo odbijenice. „Cene su prava drskost“, kaže otac porodice. Stanovi od 70 do 80 kvadrata koštaju između 1.200 i 1.800 evra kirije, što za porodicu sa troje dece, uz troškove hrane, energenata, škole i odeće, više ne predstavlja nikakvu socijalnu sigurnost, već ozbiljan finansijski pritisak.
Situaciju dodatno otežava to što stan mora da bude usklađen sa svakodnevnim obavezama porodice – blizinom škole, vrtića i radnog mesta. Na slobodnom tržištu, međutim, takvi stanovi su ili premali ili preskupi. „Pristupačno i istovremeno usklađeno sa poslom i porodičnim životom – to jednostavno ne postoji“, rezignirano kaže otac. Austrijski medij otvoreno ukazuje da čak i porodice sa stabilnim primanjima danas sve teže mogu da obezbede dostojanstven život u prestonici, gde stanovanje postaje privilegija, a ne osnovna potreba.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dok Austrija i dalje neguje sliku socijalno uređene države, ovakvi slučajevi pokazuju koliko je sistem opštinskog stanovanja sve manje dostupan upravo onima kojima je najpotrebniji. Umesto da bude oslonac radničkim porodicama, on se sve češće pretvara u birokratski lavirint i finansijski teret. Kada porodica koja radi 70 sati nedeljno ne može da dođe do pristojnog stana, onda problem više nije pojedinačan, već duboko sistemski.
Piše: Nina Stojanović
