„Srbija mora da zna kako će se kriza u Ukrajini odraziti na njenu nacionalnu bezbednost. Verujem da promena dokumenata koji se odnose na odbranu zemlje znači ažuriranje jasnih stavova Srbije kako bi se na precizniji način sagledale promene na globalnom i evropskom nivou. Jedno je sigurno, Srbija ostaje vojno neutralna“.
Ovo povodom najave predsednika Aleksandra Vučića da će Srbija uskoro doneti nove strateške akte po pitanju odbrane zemlje kaže Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Govoreći o promeni strateških dokumenata koji određuju odbranu zemlje, predsednik Vučić nije otkrio u kom pravcu će se kretati promene, ali je najavio da će na njima raditi, kako je rekao, svi naši stručnjaci.
– Sagledavamo sve što se dešava u Ukrajini i što se zbiva i u svetu, ali i dalje ćemo da snažimo vojsku – rekao je Vučić.
Tektonski poremećaji u svetu – gde je tu Srbija
General u penziji, Mitar Kovač, kaže da je ovakva inicijativa očekivana, jer se uvek u slučaju promene ključnih činilaca u međunarodnom okruženju, koji se reflektuju na bezbednost države, pristupa izradi novih dokumenata, od najvišeg nivoa strategije nacionalne bezbednosti, preko strategije odbrane, do vojne doktrine.
– Ukrajinska kriza i odnosi moćnika u svetu prema njoj, kao i najava krize na Dalekom Istoku između Kine i Amerike, reflektovaće se na našu nacionalnu bezbednost i sistem odbrane na različite načine, preko investicija, nivoa bruto nacionalnog proizvoda, rada evropskih i kineskih kompanija. Sve to posredno utiče na sistem bezbednosti i opredeljenja države. U Evropi su nastali tektonski poremećaji, danas se zaista vodi bitka za multipolarni svetski poredak, a ukrajinska kriza je deo nje – kaže Kovač.
Tri strateška dokumenta
On objašnjava da postoje tri nivoa dokumenata vezanih za bezbednost države, na vrhu je strategija nacionalne bezbednosti, koja tretira ukupan sistem, vojsku, policiju i druge službe i institucije koje brinu o bezbednosti, zatim strategija odbrane, dokument koji pokriva sam sistem odbrane, a na kraju doktrina vojske, koja je u vezi sa oružjem i opremom koju posedujemo i trenutno kupujemo.
Kovač smatra da je predsednik najavio promene u strategiji nacionalne bezbednosti i strategiji odbrane, a sudeći pre svega prema odbrambenom naoružanju koje Srbija i dalje nabavlja, on je siguran da se ključna tačka strategije odbrane Srbije, vojna neutralnost, neće menjati.
– Ona proističe iz opredelenja da Srbija nema aspiracija prema drugim teritorijama i državama, otud odbrambeni karakter, a on utiče na izbor odbrambenih sistema, organizaciju vojske, vojnu doktrinu i način njene upotrebe. Mislim da se taj deo doktrinarnog aspekta, upotrebe vojske neće menjati. Doktrina će ostati defanzivna, jer je to karakter koji naša država i vojska crpi i iz minulih vremena od Kraljevine Srbije do danas – tvrdi Kovač.
On dodaje da postoje i pritisci sa Zapada koji se tiču odnosa naše države prema Srbima koji žive u okruženju, odnosno u Bosni i Hercegovini.
– U krovnom dokumentu je na nekoliko mesta istaknuta i obaveza takve odbrane. Prvi put u dokumentu iz 2019. godine to je jasno iskazano, posle dokumenta iz 2009. gde je takođe postojala na nešto neutralniji način bez pominjanja Republike Srpske.
Još precizniji stav o KiM
Kovač dodaje da će promena strateških dokumenata možda na još precizniji način odrediti naš odnos prema prostoru Kosova i Metohije, kao integralnog dela države i naroda koji tamo živi.
– Kriza u Ukrajini se reflektuje na jugoistok Evrope, na Balkan, na takozvani Zapadni Balkan, gde su otvorena mnoga bezbednosna pitanja i problemi, prvenstveno vezani za stanje bezbednosti u Bosni i Hercegovini i za instrumentalizaciju lažne NATO države Kosovo. Sada vidimo javno naoružavanje, a šta se tajno čini u pripremi buduće kosovske vojske, to još ne znamo – kaže Kovač.
On dodaje da najava promene strategije bezbednosti Srbije, ne znači da će se rešiti i problemi politike.
– Centri moći, pre svega Amerika i Velika Britanija, kroz pritisak EU i NATO utiču na nesvrstane u političkom smislu, odnosno vojno neutralne države, da se i one distanciraju od bilo kakve saradnje sa Ruskom Federacijom – kaže Kovač i podvlači da ne postoje gotovo nikakve šanse da se u dokumentima izmeni ključno opredelenje Srbije vezano za vojnu neutralnost.
