Poznato je da se dobre lovačke i ribolovačke priče nadaleko čuju, ali ova je potpuno neobična.
Čuli smo vest da su naši robolovci poslednjih nedelja upecali izuzetno velike ribe.
U potrazi za dobrom pričom, došli smo do Radeta Petrovića iz Džilonga.
– Dve nedelje pre katoličkog Uskrsa pecali smo na reci Mari, na granici Viktorije i NSW – priča Rade.
Kao i svakog puta, njih petorica je krenulo u avanturu.
– Odlazimo u ribolov skoro svake druge nedelje. Zaista idemo često na reku Mari, ali se još nije desilo da ulovimo ovako velike komade.
Malu nevericu potpisnika ovih redova – da je reč o izuzetnim primercima, Rade veselo komentariše:
– Imam slike, može da se vidi kolike su bile ribe! Uhvatili smo pet, šest primeraka, a dva su bila velika. Jedan je imao oko 70 kilograma. Poslaću vam sliku, ako mi ne verujete. I ja sam se iznenadio. Lovimo, inače, velike primerke, ali ne ovakve.
Prema njegovim rečima, upecali su ribu marikot.
– To je najlepša riba u Australiji. Volim da pecam, ribu ne volim da jedem, ali ovu obožavam – naglašava Rade i dodaje da je spremaju na razne načine (na roštilju, u tiganju, punjenu povrćem ili u ribljoj čorbi).
Naravno da se društvo okupilo nakon dobrog ulova i da je bila odlična fešta kod Radeta.
Ipak, najveći primerci vraćeni su u vodu.
– Najveću ribu i ovu drugu od oko 50 kilograma vratili smo u vodu. Po zakonu, njih ne smeš da nosiš kući. Ali, doneli smo par drugih komada od deset, 12 kilograma.
Posle pravoslavnog Uskrsa ponovo planiraju odlazak u avanturu. Na pitanje da li prodaje ribu, sagovornik “Vesti“ odgovara:
– Ne prodajem. Baš me, pre neki dan, jedan naš čovek pitao da li imam da prodam, a ja sam mu dao jednu iz zamrzivača. Marikot ima da se kupi na pijaci, ali je to tovljena riba.
Velika je razlika u odnosu na onu koju mi upecamo.
Rade inače, drži magacin u Džilongu, gde prodaje naše proizvode, a od nedavno i “Vesti“.
– Počeo sam pre 12-13 godina da se ovime bavim. Ranije sam uvozio robu, a sada imam magacin s prodajom. Više ne uvozim. Sada ima toliko robe da, recimo, dobijem bolju cenu za vegetu u Sidneju nego u Hrvatskoj.
Ističe da se jednom “opekao“, jer nije uspeo da naplati ček na veliku sumu novca (nije imao pokriće), tako da je promenio taktiku.
– Odlučio sam da držim magacin sedam dana otvoren, imam par šopova koji se snabdevaju kod mene odranije, i naši ljudi koji dolaze da kupuju.
Ovaj rođeni Kragujevčanin je pre 43 godine došao u Australiju.
– Moja deca, dva sina i kćerka, rođena su ovde. Danas imam i petoro unučadi – veselo zaključuje Rade.
Očevim stazama
Rade ističe da je rano zavoleo ribolov, kao i njegovi naslednici. Pre 20 godina su pecali šarane, a danas marikot.
– Danas najstariji sin ide samnom, on je veliki zaljubljenik u pecanje.
Na pitanje šta najviše voli u ovom sportu, Rade odgovara kao iz topa:
– Kad udari štap, kad osetiš da je riba zagrizla i osećaj kad je vučeš, to je nešto neopisivo!
