Pad kosovske vlade 25. marta posle manje od dva meseca rada, razotkrio je ogroman razdor među lokalnim političarima i njihove lojalnosti rivalskim stranim silama i predstavlja taktičku pobedu Bele kuće nad Berlinom, piše briselski list „Nju Jurop“.
Posle 11 sati uglavnom žestoke rasprave, sa 82 glasa za i 32 protiv, Skupština Kosova izglasala je nepoverenje vladi na čelu sa liderom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem.
Glasanje je pokrenuo Kurtijev koalicioni partner, Demokratski savez Kosova (DSK), kako list prenosi, očigledno zbog Kurtijevog neustavnog postupanja s krizom uzrokovanom Covid-19 i smenjivanja ministra unutrašnjih poslova iz DSK.
„Nju Jurop“ ipak kao pravi razlog izglasavanja nepoverenja vladi navodi neprestano Kurtijevo odbijanje da ukine stopostotne tarife na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, uvedene prošle godine, kao protivmera srpskom blokiranju članstva Kosova u međunarodnim telima.
Ričard Grenel – pokretačka snaga smenjivanja Kurtija
Prvenstveno SAD i neke zemlje EU, manje-više iskreno su se zalagale za ukidanje tarifa, ali Kurti je, kao i njegov prethodnik Ramuš Hardinaj, to odlučno odbijao, uprkos i pritisku kosovskog predsednika Hašima Tačija, piše list.
Kurti je, kako se navodi, otišao tako daleko da je danima odbijao pozive iz Bele kuće nakon što su iz Stejt departmenta i od članova Kongresa stigla upozorenja da rizikuje podršku SAD, za koje Priština tvrdi da su joj najbolji prijatelji. SAD su takođe zamrznule pomoć u iznosu od 50 miliona dolara pre mesec dana.
Umesto toga Kurti je, međutim, otputovao u Berlin da se sastane s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a razgovarao je i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
List prenosi da Kurti tvrdi da je pokretačka snaga njegovog smenjivanja specijalni izaslanik SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričard Grenel.
Pobeda „buldožerske diplomatije“
Kurti je takođe optužio svog koalicionog partnera da je udružio snage s Tačijem kako bi olakšao teritorijalnu razmenu sa Srbijom. Ideja o zameni teritorija štro je kritikovana u EU kao potencijalna Pandorina kutija u regionu gde gotovo svi susedi imaju teritorijalne sporove, ali ne i u Rusiji ili SAD.
Visoki funkcioner Stejt departmenta i izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer rekao je da to nije nešto što bi Vašington podsticao, ali takođe neće stajati na putu ako dva naroda i njihove vođe pristanu i ako to doprinosi miru.
Ova ideja već je izazvala talas optuživanja i razmenu ozbiljnih uvreda među albanskim političarima. Bilo koji pomak ka pomirenju sa Beogradom odmah su blokirali najzagriženiji političari, uključujući i Kurtija, piše „Nju Jurop“.
Analitičari smatraju da je glasanje o nepoverenju taktička pobeda Bele kuće nad Berlinom, piše list.
Ovo je borba za uticaj na Balkanu između SAD, koje, nakon što su uložile toliko novca u državu Kosovo, osećaju da im pripada, i Berlina, koji zbog geografskih faktora, s obzirom da Kosovo takoreći nalazi „u dvorištu EU“, oseća da ima pravo da vedri i oblači tamo.
„Grenelova buldožerska diplomatija očigledno je pobedila“, citira „Nju Jurop“ zaključak analitičara.
