Posle uvođenja sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS) Beograd mora da odluči da li da prihvati ekonomsku štetu ili da naljuti Rusiju, a čini se da je predsednik Aleksandar Vučić skloniji da se pomiri sa privrednim posledicama, iako one mogu da utiču na taktiku kojom obezbeđuje podršku u narodu, piše dnevnik „Noje cirher cajtung“ (NZZ).
Švajcarski dnevnik piše da je Srbija još 2008. godine Rusiji prodala NIS za 400 miliona dolara, „što je prema oceni stručnjaka bila bagatela“.
„Prodaja se smatrala političkim dilom. Rusija je sa tim preduzećem stekla uticaj u Srbiji i ostatku Balkana. Srbija je sa svoje strane dobila nekog ko je podržava po pitanju Kosova“, piše NZZ.
Međutim, posle napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine, ta je prodaja postajala sve više teret za Srbiju, piše dnevnik, i dodaje da bi jedno od rešenja bila prodaja ruskih akcija NIS evropskim državama ili firmama, ali da tu mogućnost Rusija u potpunosti odbacuje.
„Beogradu zato ostaje još jedna opcija kojom bi izbegao teške posledice po svoju privredu – nacionalizacija NIS. Stručnjaci su saglasni da bi to bio jedini razuman korak. Ali, on bi neminovno štetio odnosima sa Rusijom. Vučić tu mogućnost zato za sada isključuje. Tako pristaje na privredne posledice po svoju zemlju“, piše NZZ.
„Vučić pokušava da umiri stanovništvo“, ali je u obraćanju javnosti u četvrtak popodne jasno ukazao na ozbiljnost situacije i da rafinerije NIS bez dodatnih isporuka sirove nafte mogu da proizvode benzin i dizel do 1. novembra, posle ćega će Srbija morati da uvozi gorivo, piše dnevnik.
NZZ naglašava da bi to za „Vučića bio težak udarac“ pošto „uvoz znači i više cene“.
„Jedna od Vučićevih taktika kojom obezbeđuje podršku u stanovništvu jeste da veštački snižava cene svakodnevnih potrepština i naređuje isplatu viših penzija i plata. Pošto već godinu dana protiv njega demonstriraju stotine hiljada građana Srbije i traže nove izbore, poskupljenje dizela i benzina bi za njega bilo vrlo neprikladno“, ocenjuje NZZ.
