Poruku kosovskog premijera Aljbina Kurtija, da Kopnena zona bezbednosti (KZB) treba da bude vraćena na širinu od pet kilometara i na stanje od pre 2001. godine, kada u njoj nije bilo pripadnika Vojske Srbije, izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić smatra isključivo populističkom i namenjenu biračkom telu na Kosovu, a istovremeno ukazuje da je Kurti namerno prenebregao činjenicu zbog čega je tada bio dozvoljen ulaz Vojske Srbije u KZB.
Komanda NATO, zajedno sa komandom Kfora, kako ističe za Kosovo onlajn, omogućila je zauzimanje položaja pripadnicima Vojske Srbije zbog terorističkih napada koji su se dešavali u ovoj zoni.
– Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca izvela je više od 1.100 terorističkih napada i provokacija, ubijeno je više od 34 ljudi, i još se traga za nekima od nestalih jer je ta teroristička organizacija i otimala ljude. Sagledavši situaciju koja je mogla da eskalira, NATO je procenio da će ona biti smirena ukoliko pripadnici Vojske Srbije zauzmu Kopnenu zonu bezbednosti. I tako je bilo. Prema tome, Kurti bi trebalo više da povede računa o suživotu i osećaju ljudi da žive u slobodnoj, bezbednosno slobodnoj zemlji, nego o inicijativi za odlazak pripadnika Vojske Srbije iz Kopnene zone bezbednosti. Vojska Srbije će otići samo i ukoliko se to dogovori sa Kforom, a ne sa privremenim vlastima u Prištini – kaže Lunić.
Lunić ukazuje da Vojska Srbije u KZB ima zajedničke patrole sa Kforom, da redovno obaveštava Kfor o svojim jedinicama, položajima i svim aktivnostima koje se mogu ticati bezbednosti stanovništva u ovom području.
– Prema tome, u ovom trenutku mi imamo sjajnu saradnju sa misijom Kfor, uvek radimo na transparentnosti, pouzdanosti i poverljivosti. Naši odnosi su potpuno transparentni, praktično odnosi partnera, za razliku od Prištine. Sada već bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je nekoliko puta da se NATO eksplicitno protivi osnivanju kosovskih oružanih snaga. Sve policijske snage koje se nalaze na severu Kosova, kako je rekao, trebalo bi da rade samo i isključivo u bliskoj saradnji sa Kforom, a oni to ne čine i nastavljaju da rade sa svojim bilateralnim partnerima na osnivanju oružanih snaga Kosova – navodi on.
Iznoseći stav o potrebi za promenom u KZB, kosovski premijer je optužio Beograd da u ovaj pojas od pet kilometara “dovodi artiljeriju, dodatne trupe i protivvazdušne sisteme”, a Lunić kaže da o svemu šta se dešava u KZB Kfor ima informacije.
– Potpuno su transparentne informacije koliko je pripadnika u privremenim bazama u KZB i koje su jedinice tamo prisutne. One služe isključivo u svrhu bezbednosti stanovništva koje tamo živi i ništa drugo. Nemamo mi tamo snage koje su namenjene za invaziju ili rat. U strateškom interesu Srbije je očuvanje mira i stabilnosti na celom Balkanu, posebno u regionu Zapadnog Balkana – ističe Lunić.
