Zbog navodnih ratnih zločina u ratu u Hrvatskoj 1991-1995, sudovi u ovoj zemlji do sada su izrekli oko 7.000 godina zatvorskih kazni krajiškim Srbima i bivšim pripadnicima JNA.
– I to je niša procena u odnosu na do sada 700 pravosnažno osuđenih Krajišnika jer su poslednjih godina te kazne daleko blaže nego ranije i uglavnom se kreću oko deset godina zatvora. Prethodno, u proseku su Srbi bili osuđivani između 15 i 20 godina – kaže za „Vesti“ direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac. Poslednja u nizu tih presuda izrečena je pre nekoliko dana dvojici Srba iz Hrvatske Kostajnice. Osuđeni su na jedinstvene kazne od 11 godina.
Hapšenje u inostranstvu
Štrbac upozorava da je Hrvatska poslednjih godina počela sve više da „štancuje“ presude u odsustvu za navodne ratne zločine.
– Podigne se optužnica, a ako taj čovek ne živi u Hrvatskoj oni je dostave advokatu po službenoj dužnosti i zatim okače osam dana na oglasnu tablu nadležnoj suda. Ljudi saznaju da su optuženi tek kada ih uhapse negde u inostranstvu ili kada žele da obiđu rodni kraj u Hrvatskoj – kaže Štrbac.
Ovo je, ističe, samo deo „patenta“ koji je Hrvatska već „brendirala“ i izvozi, kako na Kosovo i Metohiju tako i u Ukrajinu.
– Srbi izvoze šljivovicu, a Hrvati procese za ratne zločine. I zaista su uspešni u tom „izumu“. Suština „patenta“ je da se što više događaja okvalifikuje kao ratni zločin zato što ta krivična dela ne zastarevaju. Po ovom „brendu“ samo u Ukrajini, zahvaljujući hrvatskim tužilačkim timovima, do maja ove godine je otvoreno 127.000 procesa za ratne zločine. U jednom može biti optužena jedna ili 100 osoba. Ovo vam govori o razmerama tog „patenta“ – objašnjava Štrbac. Ističe da je karakteristika „nove faze“ procesuiranja Srba u Hrvatskoj i potpuno odsustvo javnosti.
Bez učešća javnosti
Kao poslednji primer navodi osuđujuće presude Županijskog suda u Zagrebu od 2. oktobra kojima su na po 11 godina osuđeni Branko Dmitrović (88) i Nikola Begović (68).
– Optužnica protiv njih je podignuta 13. decembra 2019. Stavljeno im je na teret ubistvo osam ratnih zarobljenika i dvoje civila 1991. godine na području Hrvatske Kostajnice. Obojica su 1995. sa „Olujom“ bili prinuđeni da napuste svoje kuće i u međuvremenu su dobili državljanstvo Srbije. O ovoj presudi ni jedan mediji nije izvestio, a sud se oglasio saopštenjem ne navodeći imena osuđenih Srba – kaže Štrbac.
Razloga je više, a kao moguće navodi nezainteresovanost ne samo medija, već i nevladinog sektora koji je ranije pratio takva suđenja za ovu temu. Upozorava da se po istom modelu, u skoro potpunoj medijskoj tišini, na osnovu hrvatskih poternica hapse Srbi širom sveta.
– Istovremeno se otvaraju nove istrage, podižu nove optužnice i donose nove presude. Ne haje se tu za validnim dokazima već se pod ratne zločine svrstavaju i krađa bele tehnike, domaćih životinja ili šamaranja. Na ovaj način se perfidno potkrepljuje zvaničan narativ Hrvatske o odbrambenom ratu protiv „velikosrpskog agresora“ bez obzira što je taj agresor tu živeo vekovima unazad – dodaje Štrbac.
Statistička greška
Na meti hrvatskog pravosuđa bivši pripadnici JNA Savo Štrbac ističe da i pored toga što je od rata prošlo gotovo 30 godina pred hrvatskim sudovima je sve više procesa za navodne ratne zločine. Upozorava da su uglavnom na optuženičkoj klupi Srbi, a da je broj optuženih pripadnika hrvatske vojske ili paravojnih jedinica u rangu „statističke greške“.
– U septembru ove godine pred četiri županijska suda u Hrvatskoj u predmetima ratnih zločina ročišta za glavni pretres bila su zakazana u 12 predmeta u kojima je obuhvaćeno ukupno 66 optuženika, od kojih je jedan pripadnik HVO, dok su svi ostali pripadnici bivših JNA,TO i SVK. Petorici se sudi u prisustvu, a ostalima se sudi u odsustvu – naglašava Štrbac.
Tajni spiskovi
Štrbac ističe da u Hrvatskoj ne postoji tajni spiskovi, ali njihovo pravosuđe primenjuje lukavstvo tako što bazu od 21.500 Srba koji su amnestirani zbog oružane pobune koristi kako bi ih optužili za druga krivična dela.
– Ta brojka je neiscrpan rezervoar za Hrvate. Oni ne mogu da sude za oružanu pobunu, ali uvek mogu da podignu optužnicu jer se „došlo do novih dokaza“ – kaže Štrbac.
Procesi sa ciljem
Štrbac kaže da još nema podataka iz ove godine, ali da je prema informacijama Državnog tužilaštva Hrvatske iz maja 2023. u poslednje 33 godine procesuirano oko 4.000 ljudi za ratne zločine. Od tog broja tri procenta su hrvatski vojnici i policajci, a samo 13 odsto suđenja se vodi u prisustvu okrivljenog.
Trenutno imamo tridesetak Srba po hrvatskim zatvorima od kojih 18 čekaju pravosnažnu presudu. Među njima je i general Borislav Đukić koji je uhapšen u Crnoj Gori 18. jula 2015. a u Hrvatsku izručen marta sledeće godine.
