Za 45-godišnju samohranu majku Snežanu Pantelić iz sela Zarići kraj Kosjerića, vreme kao da je stalo onog trenutka kada je ostala bez rođenog brata, njenog velikog životnog oslonca, jer se problemi koji je prate, iznova vrte ukrug. Zima je na pragu, na pojedinim mestima već se i zabelelo, a ogrev koji je sa mukom pripremila je pri kraju. Kako ova samohrana majka nema zaposlenje, niti može u nadnici da zaradi koji dinar, jer njenu ćerkicu i bolesnog brata nema ko da pazi, predstojeći dani je ozbiljno plaše.
– Samohrana sam majka devetogodišnje devojčice za koju ne primam alimentaciju. Nigde ne radim i nemam dodatno primanje osim dečjeg dodatka. Živim sa bratom Spasojem (50), obolelim od Parkinsonove bolesti, koji prima invalidsku penziju, a primanja nam ukupno iznose 25.000 dinara (oko 220 evra), što ni izbliza nije dovoljno da izguramo ceo mesec, a da nam nešto ne zafali. Mlađi brat koji nam je pomagao i od koga smo takoreći zavisili doživeo je nesreću na poslu i preminuo. To je bio veliki udarac za našu porodicu i sad kad na to pomislim suze same teku. Naša kuća je u planinskom delu gde su zime hladne i duge. Nedovršena je, nemamo ni vodu. Neki delovi već su počeli da propadaju, a mi to sami ne možemo da popravimo i obnovimo. Ipak, ono što me posebno brine, jeste ogrev koji se „utanjio“. Zato sam opet u nemilosti sudbine i sve nade polažem u dobre ljude – reči su Snežane Pantelić koja je nažalost bila i žrtva nasilja, zbog čega se nikad i nije udala za oca svog deteta, dodavši:
– Kao što sam već pomenula, kada nam je mlađi brat, koji nam je pomagao i od koga smo takoreći zavisili, preminuo, to je bio veliki udarac za našu porodicu i od toga se još nismo oporavili. Oslanjali smo se na njega u velikoj meri. Zato sam se i nemajući više kud obratila nepoznatim ljudima za pomoć i oni me tada nisu izneverili, zbog čega ću ostati njihov večiti dužnik. Iskreno se nadam, da neće ni sada, jer smo u teškoj situaciji.
Činjenica je da Pantelići nemaju na koga da se oslone, a sami ne mogu da preokrenu zlehudu sudbinu.
– Sa primanjima koje imamo, teško nam je i da se prehranimo. Moja Nevena je treći razred osnovne škole i njene potrebe su mi na prvom mestu. Da mi nije nje, ne znam da li bi moj život uopšte i imao smisla. Brine me i to šta će sa njom biti, ako se ne daj bože razbolim. Svakakve me misli muče i progone. Zato nam je svaka pomoć neopisivo dragocena. Volela bih da sve naše dobrotvore upoznam, stisnem ruku i zahvalim lično za razumevanje i podršku. Jesenas mi se ukazala prilika da upoznam divni bračni par iz Kanade, koji su obilazili naš kraj i delili poklone, ali i imali prilike da vide i sami kako živimo. Takvi susreti su mi mnogo dragoceni, jednako koliko i pomoć – kazala je Snežana.
Nevena na prvom mestu
– Jedini razlog zbog koga se borim, jeste moja Nevena, jedina svetla tačka u životu. Odličan je đak i mnogo sam ponosna na to imajući u vidu koliko toga ne mogu da joj pružim, niti pomognem oko školskih obaveza, kao što to drugi roditelji mogu svojoj deci. Zato ne mogu da dozvolim da se smrzava ili da ne može da se okupa u koritu u toploj dnevnoj sobi, budući da vodu ne možemo da dovedemo do kuće. Samo zato sam se i usudila da ponovo potražim pomoć od dobrih ljudi. Zbog njih i verujem u iskrenu i nesebičnu ljudsku dobrotu, jer sve što sam dosad iskusila u svom životu nije bilo ni izbliza tome – navodi Snežana.
Kontakt za pomoć
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu porodici Pantelić, mogu stupiti s njima u kontakt putem telefona na broj: +381 31 587 881, adresa je selo Zarići, 31260 Kosjerić, Srbija. Takođe, donaciju možete uputiti na Snežanino ime direktno iz Srbije na broj računa: 205-9011007077500-65 (Komercijalna banka) ili Vestern unionom iz inostranstva na ime Snežane Pantelić. Naravno, na usluzi je kao i uvek, Redakcija „Vesti“.
