Iako Venera danas izgleda kao jako negostoljubivo mesto, naučnici već duže razmišljaju o tome da li je u nekom trenutku ovaj planeta mogla da bude pogodna za razvoj života kakav poznajemo.
Ranija istraživanja ukazivala su na to da je Venera u drevnoj prošlosti možda bila prekrivena okeanima, ali nova studija pokazuje upravo suprotno – na njoj nikada nije moglo da bude većih rezervi vode.
Naučnici su takođe utvrdili da su ljudi imali sreće jer je sličan scenario mogao da se odigra i na Zemlji.
Planeta sa otrovnom atmosferom
Venera, naš najbliži sused, slične je veličine i gustine kao Zemlja, ali po svemu ostalom se uveliko razlikuje od naše planete.
Dok je Zemlja savršeno mesto za život, Venera je beživotna planeta sa toksičnom atmosferom ugljen-dioksida – koja je 90 puta gušća od naše, oblacima sumporne kiseline i temperaturama na površini koje dosežu 462 stepena Celzijusa, što je dovoljno vruće da se otopi olovo.
Kako bi razumeli zašto su ove dve stenovite planete tako različite, tim astrofizičara napravio je detaljnu simulaciju početka formiranja planeta u našem Sunčevom sistemu pre 4.5 milijardi godina.
Pritom su koristili klimatske modele slične onima koje naučnici koriste pri simulaciji klimatskih promena na Zemlji, piše CNN.
Zemlja i Venera kao užarene peći
Pre više od 4 milijarde godina Zemlja i Venera bile su izuzetno vruće i prekrivene magmom.
Okeani se mogu formirati samo kada su temperature dovoljno niske da se voda kondenzuje i pada u obliku kiše tokom više hiljada godina. Na taj način se na Zemlji tokom vremena formirao globalni okean, dok je Venera, s druge strane, ostala prevruća za takav proces.
U tom periodu je Sunce bilo oko 25% slabije nego danas, ali to još uvek nije bio dovoljno jak faktor za hlađenje Venere jer se radi o drugoj najbližoj planeti našoj matičnoj zvezdi. Naučnici su se zbog toga zapitali da li su oblaci mogli da odigraju ulogu u snižavanju temperature na toj planeti.
Njihov klimatski model utvrdio je da su oblaci doprineli klimatskoj promeni, ali ne na način na koji smo ranije mislili. Naime, oni su se gomilali na noćnoj strani Venere, gde nisu mogli da zaštite dnevnu stranu planete od Sunca. Iako Venera nije jednom stranom uvek okrenuta prema Suncu, ona se izuzetno sporo rotira.
Tako su noćni oblaci, umesto da zaštite Veneru od vrućine, zapravo doprineli efektu staklene bašte koji je zadržao toplinu u gustoj atmosferi planete i održavao visoke temperature, stoji u istraživanju. S takvom postojanom, zarobljenom toplinom, Venera je bila prevruća za kondenzovanje vode i stvaranje kiše. Umesto toga, voda je mogla da postoji samo u obliku plina, vodene pare, u atmosferi.
I Zemlja je mogla da ima istu sudbinu
Da se naša planeta nalazi nešto bliže Suncu ili da je naša zvezda bila iste jačine kao danas, i Zemlju je mogla da dočeka ista sudbina.
Budući da je Sunce pre nekoliko milijardi godina bilo slabije, naša planeta je uspela da se ohladi dovoljno kako bi se formirao globalni okean.
„Ovo je potpuni preokret u našem gledištu. Uvek se smatralo da je slabije Sunce bilo velika prepreka za pojavu života na Zemlji. Međutim, pokazalo se da je za mladu, jako vruću Zemlju ovakvo Sunce možda zapravo bilo odlična prilika“, rekla je astrofizičarka Emelin Bolmont sa ženevskog Univerziteta.
Ovi nalazi pokazuju da unutar našeg Sunčevog sistema mogu da postoje različiti načini evolucije stenovitih planeta.
