Šesti dan brutalne NATO agresije na Srbiju 29. mart 1999. Obeležili su intenzivni vazdušni napadi 19 zemalja Alijanse. Severnoatlantski pakt nastavio je da zasipa Srbiju krstarećim raketama i bombama, ciljajući vojne i infrastrukturne objekte, dok su sirene za vazdušnu opasnost zavijale više puta dnevno i noću. Građani su noći provodili u skloništima, suočeni sa golim imperijalističkim nasiljem.
Na šesti dan udari su nastavljeni istim intenzitetom. Gađan je pogon fabrike lekova „Zdravlje“ u Leskovcu. U 2.10 sati bombardovana je zgrada MUP-a, pri čemu je stradao major policije Radojica Kovač. Vojska Srbije aktivno je dejstvovala protivvazdušnom odbranom (sistemi Neva, Kub, S-125). General-potpukovnik Spasoje Smiljanić saopštio je da je u prvoj nedelji agresije oboreno sedam neprijateljskih letelica, uključujući jedan F-117A, tri helikoptera, tri aviona bez pilota i 30 krstarećih raketa. Jugoslovenski vojnici i piloti pružali su herojski otpor uprkos ogromnoj tehnološkoj premoći NATO-a.
U tim ranim danima još nije došlo do masovnog bombardovanja velikih civilnih ciljeva u gradovima, to će uslediti kasnije sa zločinima poput napada na RTS, mostove u Novom Sadu, hemijske fabrike u Pančevu i kinesku ambasadu. Stradalo je više vojnika i policajaca na položajima, dok su se pojavljivali i prvi civilni gubici kao „kolateralna šteta“.
Ukupna agresija trajala je 78 dana (do 10. juna 1999). Posledice su katastrofalne: između 1.200 i 2.500 poginulih (civila, vojnika i policajaca), desetine dece među žrtvama, desetine milijardi dolara materijalne štete na infrastrukturi, fabrikama i mostovima, te teška ekološka katastrofa od osiromašenog uranijuma i hemijskih zagađenja. Završena je Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 SB UN, nakon čega je Vojska Srbije napustila Kosovo, a ušle su snage KFOR-a.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Srbija pamti, a mi smo tu da vas informišemo.
Piše: Stefan Stojanović
