Nemački kancelar je bio na samitu Zapadni Balkan-EU u Tirani, uprkos ratu na Bliskom istoku i drugim krizama. Predsednik Srbije je tamo poslao „manje moćnu“ premijerku, a sam je otišao u Peking, uočava nemačka štampa.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je majstor višeznačnih poruka: jednom se izdaje za kandidata za članstvo u EU, drugi put se bolje oseća na strani Rusije. Sada daje prednost sastanku u Pekingu u odnosu na zapadnobalkanski samit sa EU“, piše „Zidojče cajtung“.
Tekst potpisuje novinar Tobijas Cik, a počinje ga konstatacijom: „On je doneo odluku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (53) u ponedeljak je otputovao u Peking, kako bi potpisao ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom. Posle dolaska je izjavio da se tamo oseća ‘stvarno kao kod kuće’. Susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom takođe važi kao verovatan.“ (Vučić i Putin su se, prema rečima predsednika Srbije, u međuvremenu kratko susreli u Pekingu).
Šolc u Tirani, Vučić u Pekingu
„Vučićeva odluka da ode u Peking bila je takođe odluka protiv drugog skupa: u ponedeljak su se u glavnom gradu Albanije, Tirani, okupili šefovi država i vlada njegovog regiona i visokorangirani predstavnici Evropske unije“, podseća autor, a potom i objašnjava da je tema u Tirani bila „obećanje iz Soluna“, staro dve decenije. Naime, jedan od važnijih zaključaka samita EU u Solunu 2003. bio je da je „budućnost balkanskih država u EU“.
Novinar lista iz Minhena dalje konstatuje: „Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu je poruka, koja se uprkos svim problemima shvata ozbiljno, bila toliko važna da je on – uprkos ratu na Bliskom istoku i drugim akutnim krizama – u ponedeljak otputovao u Tiranu. Šolc je rekao da bi Srbija i njena nekadašnja pokrajina Kosovo koja je 2008. proglasila samostalnost, trebalo bi da ‘dobiju zajedničku perspektivu’ u EU- rekao je Šolc – u odsustvu Vučića.“
Vučić je u Tiranu poslao „manje moćnu“ premijerku Srbije Anu Brnabić, piše nemački list. A potom dodaje: „Sa putovanjem u Peking Siju i Putinu on je pojasnio u kojem pravcu se trenutno zaljuljala ljuljaška. ‘Politika ljuljaške’, pragmatično balansiranje između Istoka i Zapada bez striktnog izjašnjavanja o lojalnosti – po tome je Vučić poznat“.
„Međutim, nije on izmislio taj princip: još je bivši jugoslovenski vlastodržac Josip Broz Tito pozicionirao svoju zemlju kao pokretačku snagu ‘Nesvrstanih’, dakle onih zemalja koje su htele da se drže po strani u Hladnom ratu između NATO i Varšavskog pakta. Neutralno ili dvolično? Vučić je majstor višeznačnih poruka“, piše „Zidojče cajtung“.
