Bio je to krvavi pir. U svakom smislu te reči. Maskirani su lovili Srbe kao da je sezona lova na zečeve. Jedino što bi ove životinje imale više šanse da prežive. Na Srbe su kretali uglavnom noću, vadeći ih iz kreveta ili skloništa. Prozivali su njihova imena, odvodili ih i nakon toga svirepo ubijali. Zločin nad Srbima u Gospiću u jesen 1991. godine jedan je od najmonstruoznijih iz rata u Hrvatskoj. Ali, ujedno i sa najapsurdnijim sudskim epilogom.
Masovne likvidacije
Za hapšenje i ubistvo 50 Srba pravosnažno su osuđena samo trojica bivših pripadnika paravojnih jedinica i to na ukupno 27 godina zatvora. Skuplje bi prošli da su kolima obarali pešake na ulici. Jednog po jednog!
Direktor DIC Veritas Savo Štrbac kaže da je zločin u Gospiću specifičan i po tome što su zapravo ubijeni „lojalni Srbi“, oni koji nisu napustili ovaj grad.
– U Gospiću je 1991. živelo 36 posto Srba. Prvo su počela miniranja srpskih kafana i kuća, a onda i prva ubistva viđenijih Srba. Nakon toga, najveći deo Srba je napustio grad. Ostali su oni koji su poverovali da im se ništa neće desiti. U jesen 1991. počinju masovna odvođenja i likvidacije. Prema evidenciji Veritasa ubijeno je 125 civila, od čega 39 žena. Polovina ih je likvidirana između 16. i 18. oktobra 1991. Ni danas, 23 godine kasnije, i dalje je nepoznata sudbina 67 gospićkih Srba. U toj grupi nisu 24 ugljenisana tela koja je, decembra te godine, pronašla JNA – priča Štrbac.
Profesor Mile Rajčević, predratni direkto OŠ „Nada Dimić“ u Gospiću, jedan je od svedoka tih događaja.
– Bila je to u pravom smislu „kristalna noć“ za gospićke Srbe. Jedino što se ta „noć“ ponavljala iznova sve dok je Srba bilo za ubijati – priča on.
Ponovljeno masakriranje
Objašnjava da je samo u jednoj grupi, 16. oktobra iz svojih domova u bivšu kasarnu JNA odvedena i masakrirana grupa Srba u kojoj su bili Đorđe Kalanj, tadašnji zamenik okružnog javnog tužioca, Radmila Stanić, profesorka gospićke gimnazije… Slično se dogodilo 18. oktobra kada je kamionima i autobusima, u Lipovu Glavicu odvedeno i pobijeno 24 najuglednijih Srba.
– Sve dok nisu počela ubistva verovali smo da JNA može da spreči ponavljanje zločina iz Drugog svetskog rata. U to smo verovali i kada su na nekim hrvatskim kafanama osvanule table „Zabranjeno za Srbe i pse“, a gradom se orile ustaške pesme… Kada su počela ubistva više nismo verovali i većina nas je pobegla. Oni što su ostali doživeli su istovetnu sudbinu koja je naš narod zadesila 50 godina ranije. Samo u Divoselu, koje je imalo oko 3.000 stanovnika, u periodu od 1941. do 1945. ubijeno je ili zaklano 1.307 meštana, od čega 374 dece do 15 godina. U pokolju 5. avgusta 1941. u Kruškovačama je brutalno ubijeno 907 meštana Divosela. Taj pokolj se ponovio pedeset godina kasnije i danas u ovom selu nema živog čoveka. Ako neko i svrati to je nakratko, da preko dana obiđe grobove roditelja. Srba je prema poslednjem popisu u Gospiću, sa okolnim selima oko 3,2 odsto – ogorčen je Rajčević.
Nema pravde
Savo Štrbac podseća da je zbog obima zločina nad Srbima u Gospiću morala da reaguje i međunarododna zajednica zbog čega je Franjo Tuđman naredio „hitnu istragu“.
– Prikupljeni dokazi su jasno ukazali i na naredbodavce i na izvršioce ubistava, ali taj slučaj je brzo gurnut pod tepih. Kasnije se ovim slučajem bavio Haški tribunal, ali je taj predmet ustupio hrvatskom pravosuđu. Rezultat su tri osuđujuće presude uključujući i 12 godina za Mirka Norca, tadašnjeg komandanta 118. brigade HVO. Osuđen za ubistva i ratne zločine, on je iz zatvora odlazio na „slobodne vikende“, a u zatvoru je završio fakultet, tu se i oženio… U sudskom postupku je utvrđeno da je po komandnoj ili individualnoj odgovornosti u ovom zločinu učestvovalo više desetina tadašnjih pripadnika Zengi ili HOS-a. Neki su i danas na visokim funkcijama i položajima u hrvatskoj vojsci, policiji i vlasti. To je pravda za srpske žrtve – zaključuje Štrbac.
Teslin zavičaj
Mile Rajčević podseća da je Nikola Tesla iz Gospića, rođen u obližnjem Smiljanu i da je pre rata u centru grada bila postavljena statua Tesle, treća posle Nijagare i Beograda, ali su je Hrvati uklonili 1991. godine.
– Prošle godine su obnovili spomenik, ali se više ne nalazi na istom mestu, već u sporednoj ulici. Ne bi ga ni obnovili, ali mnogo turista posećuje ovaj kraj zbog slavnog srpskog naučnika – kaže Rajčević.
