Srbija će postepeno u idućim godinama usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, ali ima sopstvene državne i nacionalne interese, tako da se neće priključiti EU sankcijama Rusiji, niti će za svoje interese koristiti uzvratne sankcije koje je Moskva zavela Uniji, rekao je Dačić.
U izlaganju i raspravi u briselskom Centru za evropsku politiku Dačić je naglasio da Moskva nema ništa protiv da Srbija uđe u članstvo EU i da Srbija neće ići u Evroazijsku uniju.
Južni tok kad se dogovore EU i RusijaDačić je objasnio da će u Srbiji biti izgrađen Južni tok kad se o tome budu dogovorili EU i Rusija, podvukavši da nije u pravu Ukrajina koja je protiv Južnog toka, jer Srbija bi ponovo mogla doći u situaciju da nema dovoljno gasa ako bi se ponovili prekid dostave ruskog gasa preko ukrajinske teritorije. |
Srbija želi da se ukrajinska kriza reši mirnim putem i Srbima su Ukrajina i Rusija prijateljske zemlje, dodao je Dačić, primetivši da je Ukrajina tek pre neki dan stavila na snagu sankcije prema Rusiji, a Rusija uopšte nije primenila neke sancije Ukrajini.
On je predočio da je Srbija s Rusijom o izgradnji Južnog toka potpisala sporazum koji nije sporan jer Srbija nije članica EU.
Takođe je postavio pitanje, ako sad EU tvrdi da je to mimo propisa Unije, zašto su članice EU potpisale takav sporazum i kako to da je pod istim uslovima potpisan sporazum i izgrađen gasovod Severni tok kojim Nemačka doprema gas iz Rusije.
Dačić je naveo da su neosnovane primedbe oko dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju, istakavški da će on samo četiri sata boraviti na obeležavanju oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu, u kojem su učestvovali jugoslovenski partizani i vojnici Crvene Armije.
Problem samo kad Putin dolazi u Srbiju
A Putin, primetio je on, potom putuje da bi dva dana bio na međunarodnom sastanku u Milanu i to niko u EU nije doveo u pitanje.
Kad srpski zvaničnici razgovaraju s Putinom to se, kazao je srpski ministar, vidi kao neki problem, a to nije problem kad su stalno u kontaktu s ruskim predsednikom nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland, ili kad se američki državni sekretar Džon Keri učestalo sastaje s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.
Srbija neutralna kad je reč o NATOSrbija je neutralna kad je reč o NATO, istakao je Dačić, dodavši da je usaglašen i uskoro će biti predstavljen "individualni akcioni plan" Partnerstva za mir, u sklopu kojeg Srbija sarađuje s Atlantskim savezom. To je najviši stepen veza s NATO za državu koja ne želi da bude članica tog vojnogn saveza. |
Za Srbiju, podvukao je, nema nedoumice kad je reč o strategijskom cilju članstva u EU, jer to znači da se dostigne visok stepen vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i jačanjem privrede poboljša životni standard srpskih građana.
Dačić je naglasio da Srbija želi da posebno nadoknadi veliko zaostajanje zbog balkanskih kriza i sukoba i ukazao na to da će Hrvatska sad imati problem da kao članica EU iskoristi preko deset milijardi evra neposredne pomoći iz evropskih fondova.
To je takođe razlog što Srbija, zaključio je Dačić, želi u EU, ali je primetio da je vidljivo da Nemačke i neke zemlje EU ne žele da izdvajaju nova sredstva za nove članice, ali to su pravila koja su važila za sve dosad, pa treba očekivati i ubuduće.
Srpski ministar je primetio da EU nije savršeno ustrojstvo, ali je rekao i da ne zna da postoji bolja organizacija u koju bi se uključila Srbija.
