Henrihov naslednik Svetopolk, sa rezidencijom u Libeku, već se 1130. godine suočio sa velikom pobunom Vagra i napadom na grad Verle, na granici principala Venda, na reci Varnavi. Pobuna je poprimila velike razmere pa je Svetopolk bio prisiljen da zatraži vojnu pomoć od Adolfa, vojvode od Šaumberga, proverenog saveznika Bodrića u ranijim bojevima sa Vagrima. On je, posle Henrihove smrti, 1127. godine, i njegovim sinovima Svetopolku i Kanutu obećao da će ih vojno pomagati. Hristijanizaciju je sprovodio sveštenik Vicelin, prozvan apostolom Veneda-Vagra. Misiju je započeo iz Libeka, podigao je niz manastira i mnoge crkve.
Na crkvi u Bosauu, sačuvanoj do danas, stoji zapis: "Sazidao je Vicelin 1159. godine".
Njegova akcija je, međutim, izazvala snažan otpor većinskog, mnogobožačkog stanovništva, pa je usledio niz krvavih sukoba. U jednom od njih, sa paganskim Rugijima 1133. godine poginuo je Svetopolok, a sličnu sudbinu su doživeli i njegovi naslednici Suniko i Kanuta Drugi, likvidirani u međusobnim sukobima pagana i hrišćana.
Bila je to pljačka bogatih Veneda
Pribislav Prvi dolazi na vlast, zajedno sa Niklotom Prvim, 1136. godine. Oni su delili vlast tako što je Niklot gospodario na istoku – oblastima oko gradova Šverin, Kvecin i Malhov, to jest plemenima Kisina i Circipana. Time je obnovljena drevna kraljevska linija Bodrića.
Bitkom kod Odenzea s kraljem Erikom Trećim, Pribislav počinje i okončava brzi rat protiv Danske.
Magdeburg – grad
|
Niklot i Pribislav odlučuju da odbace hrišćanstvo i Pribislav okupira Holštat čime počinje borbu protiv hrišćana, uključujući uništavanje bogomolja. Ali, 1138. godine podiže naselje Pribislavgrad i uspeva da normalizuje odnose sa germanskim plemstvom.
On čvrsto drži važnu utvrdu Brena na reci Havel, kao i važne pogranične utvrde Špandau, Slovengradec, Drevič, Trebinje i Kenbojten.
Katolička crkva se, međutim, ne miri sa opstankom i pobedama mnogobožaca i godine 1147, 13. aprila, Vatikan objavljuje papsku bulu Divina dispensatione – poziv na konačno pokrštavanje Veneda. Papa Eugenije postavlja Anselma od Harelberga za vrhovnog zapovednika armije od 100.000 ljudi. U ovom ratu za iskorenjivanje mnogoboštva učestvuju nemačke vladarske kuće Askanija, Vetin, Šenburg i Holštajn, uz pomoć dobrovoljaca iz Danske i Švedske, a vojni se pridružuju i biskupi od Hamburga, Magdeburga, Halmštata, Minstera, Marseburga i Brandenburga.
Helmold je ovako komentarisao biskupske namere: "Nije tu bilo ni pomena o hrišćanstvu. Reč je bila o novcu."
Hristijanizacija je bila samo dobar izgovor za pljačku bogatih vendskih poseda, gradova i trgovačkih centara.
Prvi genocidIstrebljenje Veneda bio je prvi genocid koji je zabeležen u istoriji – plansko istrebljivanje jednog naroda. Pre toga, pobednici su se obično zadovoljavali pljačkom i zadobijenom teritorijom. Ima razloga prigodno se setiti čuvenih reči Teodorikovih, kralja Italije, upućenih generalima pre svake bitke: "Neka se drugi kraljevi zadovoljavaju pljačkom i razaranjem poniženih gradova, a mi ćemo osvajati tako da, našim novim podanicima, bude žao što ranije ne dođosmo da uspostavimo svoju vlast." |
Zatočenje i smrt kralja Pribislava
Krstaški rat široke koalicije Henrija Lava, Konrada, vojvode od Saringa i Alberta Medveda, protiv Pribislava i Niklota, završiće se mirovnim sporazumom. Albert, zvani Medved (1100-1170), lojalni vazal vojvode Lotara Prvog, koji je od 1123. upravljao i Lužicom, a 1138-1142. bio je na čelu Saksonije.
Niklot je u početku rata imao uspeha – stavio je Vagriju pod kontrolu svojih trupa i, zahvaljujući čvrstoj utvrdi, zamku Dobin, između jezera Šverin i Depa u oblasti Venčo, gde se sklanjao nakon brzih udara, uspevao je da protivnicima nanosi velike gubitke. Krstaši su doživeli poraz i prilikom opsade Dimina, utvrde Circipana. Saksonac Gramatik će Niklota nazvati Pontentišimus Sclavorum princeps – Najmoćniji vladar Slovena.
Ipak, neprijateljska koalicija je bila neuporedivo brojna, pa je Niklot morao da sklopi primirje i pristane na plaćanje danka. Opirao se, ipak, Rimskom carstvu sve do 1060. godine, dok nije ubijen.
Pribislav je, kao vladar Veneda, u međuvremenu postao hrišćanin, ali ga je Albert na prevaru zatočio. U tamnici je dočekao i smrt 1150. godine.
Pobijeno 70.000 nemoćnih civila
Nakon Pribislavove smrti, Albert će se proglasiti vladarom i markgrofom od Brandenburga, u koji je preimenovan venedski grad Brena. Sedam godina kasnije, ovaj grad i cela oblast postaće glavni principat Rimskog carstva i biće to sve do 1806. godine. Protiv Medveda će jedino manji otpor pružiti Jaka Kopanik, vlastelin iz istoimenog grada na reci Spreji, danas berlinskog predgrađa.
Uvažavajući snagu Veneda i odsustvo Fridriha Barbarose, Henri Lav sklapa savez sa danskim kraljem Valdemarom i otpočinje sveobuhvatan krstaški rat protiv Niklotovog naslednika, Pribislava Drugog.
Pribislav Drugi je stupio na presto posle očevog ubistva i vladao je sa bratom Veroslavom. Veroslav će dopasti u zarobljeništvo i biti obešen tokom jednog od krstaških ratova.
Monah Vitekind će zapisati da je u tom drugom krstaškom ratu 1161. godine pobio 70.000 nemoćnih civila – žena, dece i staraca:
"To je taj heroj, obljubljen od Saksonaca, što je slavio hrišćanstvo istrebljujući cele nacije. Kad napraviše pustinju pozvaše se na religiju da njom opravdaju svoja zločinstva."
Verski građanski ratovi u konfederaciji Veneda i potonji krstaški pohodi, fatalno su se okončali, bez obzira na povremene uspehe, kako za kraljevsku lozu, tako i za stanovništvo.
"Milostivi rat"
U pitanju je bio genocid, navode u svojim zapisima Sakso i Helmold: Ništa nije bilo pošteđeno. Pošto je stanovništvo isečeno mačevima, grobovi, naselja, sela i hramovi su spaljivani, a zgarišta i ruševine su bile preoravane, da ne ostane kamen na kamenu. Uništen je ceo jedan narod, a samo su grupice preživelih stradalnika bile pokrštene i germanizovane. Njihovu zemlju naseliće Germani.
Zabeležene su Henrijeve reči: "U dubokoj veri odlučih da, ovisno od snage moje reči, 1162. godine po ustanovljenju našem i druge godine od početka vojne na podmukli narod Slovena, po božanskom milosrđu vodim ovaj milostivi rat."
Glavni cilj krstaških pohoda bio je, pored pljačke, zauzimanje zemlje Venda zbog njenog izuzetnog bogatstva: "Zemlja pagana obilovaše svim dobrima – žitnim poljima, voćnjacima, ribom i stadima" – zapisao je Helmold. Anonimni saksonski pesnik kaže: "Nasrnusmo na njihove granice i tako osudismo podmukli narod Slovena."
Krvnik i bivši kralja Postaju prijatelji
Pribislav je, posle bitke kod Demina, bio prisiljen da potpiše diktirani mirovni sporazum – da zemlju i narod preda na milost neprijatelju.
Osvojenu zemlju Henri Lav je podelio svojim oficirima, kao nagradu, ali je Magdeburg i teritoriju nekadašnje Vandalije, sa gradovima Meklenburgom, Šverinom, Kvecinom i Roštokom, ostavio Pribislavu.
Bivši kral Veneda dobija titulu naslednog lorda i vazalni položaj. Bio je lord od Maklenburga od 1167. do 1178. godine.
Njegov sin je nosio lordovsku titulu do 1227. godine. Potonji venedski lordovi utopili su se u germansko plemstvo. Lordstvo Maklenburg- Šverin vladaće sve do kraja Prvog svetskog rata, 1918. Henri Lav će postati prijatelj sa bivšim kraljem Pribislavom, pa će – pre nego što strada na viteškom turniru 1178. godine u Lineburgu – udati svoju ćerku za njegovog sina Borivoja. Njegova majka, Pribislavova žena, zvala se Vojislava.
Istorija severnih Srba:3. Prisvajanje Slovena kao Germana |
