Sve veći broj obolelih i hospitalizovanih od korone stvara veliki pritisak na delove australijskog zdravstvenog sistema, jer se bolnice bore s nedostatkom osoblja, a kola hitne pomoći kasne na pozive.
Prema poslednjim podacima Savezne vlade, od ponedeljka 3. januara, u zemlji ima najmanje 188.000 aktivnih slučajeva kovida, sa skoro 2.000 ljudi na bolničkom lečenju i skoro 150 pacijenata na intenzivnoj nezi.
Premijer Australije Skot Morison izjavio je da bolnice u zemlji mogu da se izbore, ocenjujući da većina ljudi sa omikron sojem virusa ima blaže simptome nego što je to bio slučaj sa deltom. Prema njegovim rečima, došli smo do nove faze kada ljudi moraju da preuzmu odgovornost za upravljanje sopstvenim zdravljem kod kuće i da na taj način doprinesu da se zdravstveni sistem i izbori sa nastalim pritiskom.
Morison je ponovio nedavne molbe premijera Novog Južnog Velsa Dominika Perotea da ljudi pozivaju broj hitne pomoći „000“ samo u hitnim slučajevima.
Predstavnik Australijske asocijacije bolničara Bret Simpson je evidentirao da hitni slučajevi čekaju i po sat vremena na dolazak kola hitne pomoći širom Sidneja i Novog Južnog Velsa.
Hospitalizacije u ovoj državi su se od Božića do danas udvostručile, na više od 1.000 pacijenata, sa rekordnih 22.577 dnevnih infekcija prijavljenih u subotu.
Tačnije, ovaj broj hospitalizovanih je niži nego na vrhuncu delta talasa, ali je ipak u subotu bila 901 osoba hospitalizovana s virusom, u poređenju sa 388 za Božić. Država sada ima jednu od najviših stopa zaraze kovidom na svetu.
Nedostatak kadrova u bolnicama je uticao na odluku u Novom Južnom Velsu, da se čak zdravstveni radnici koji su bliski kontakt izuzmu od samoizolacije, što su lekari ocenili kao izuzetno očajnu situaciju u zdravstvu. Prema njihovom mišljenju, ova promena politike će povaćati rizik od kovida za pacijente u bolnicama.
Naime, Ministarstvo zdravlja ove države je krajem prošle nedelje saopštilo da će u izuzetnim okolnostima, radnici na prvoj liniji koji su asimptomatični, a bili su u bliskim kontaktima sa zaraženima, izuzeti od obavezne sedmodnevne samoizolacije, kako bi se izbegli poremećaji u ključnim službama.
Dr Kris Moj, potpredsednik Australijskog medicinskog udruženja rekao je da je ovo pokazatelj ogromnog stresa pod kojim je zdravstveni sistem Novog Južnog Velsa, kako zbog većeg broja zaraženih, tako i zbog broja osoblja koje mora da bude otpušteno zbog odbijanja vakcinacije.
Od 30. decembra, 2.510 zdravstvenih radnika širom države bilo je u samoizolaciji. Zato ne čudi što su medicinskim sestrama u nekim državnim bolnicama, navodno, ponuđene novčane stimulacije za otkazivanje godišnjeg odmora, a menadžeri mole osoblje da preuzmu dodatne smene.
U petak je u javnost procurio dopis koji je otkrio da bolnica „Sent Džordž“ na jugu Sidneja već planira da dovede medicinske sestre iz inostranstva u pokušaju da se izbori sa nedostatkom osoblja i rastućim brojem slučajeva kovida.
U internom mejlu se upozorava da bolnica „izgleda ne može da drži korak sa izloženošću i pozitivnim osobljem“, uprkos zajedničkim naporima da se pronađu medicinske sestre.
„Započeli smo proces za zapošljavanje osoblja u inostranstvu“, navodi se u mejlu.
Na ovaj korak se bolnica odlučila kada su u traženju dodatnih medicinskih sestara i babica, u sedam različitih lokalnih agencija uspeli da nađu svega jednu?!
Pored toga, bolnica se obratila i privatnim klinikama za radnike i povukla je druga lica, ali i pored toga nije bila u stanju da popuni sva odeljenja. U mejlu se navodi da je broj pacijenata u bolnici „bez presedana“ i da su otvorili drugo kovid odeljenje.
U sličnoj situaciji se nalazi bolnica “ St Vinsent“ u istočnom delu Sidneja, gde su čak i ponudili sestrama 250 dolara bonusa ukoliko budu radile za doček i prvog dana nove godine. Pored toga, svi pacijenti koji su bili u mogućnosti da se otpuste iz bolnice, su pušteni kućama.
Međutim, i pored ovakve situacije premijer Perote je izjavio da zdravstveni sistem Novog Južnog Velsa „ostaje jak“.
– Imamo najbolji zdravstveni sistem u zemlji, verovatno najbolji na svetu, i to zbog godina ulaganja – rekao je Perote.
„Ne maltretirajte osoblje!“
Prema oceni generalnog sekretara Udruženja medicinskih sestara i babica Novog Južnog Velsa Breta Holmsa zapošljavanje sestara iz inostranstva je trenutno tračak nade.
On je međutim naveo da se osoblje nalazi pod pojačanim pritiskom od strane pacijenata i njihovih porodica, koje „slušajući premijera Perotea očekuju jak i robustan zdrasvtveni sistem“.
– Želimo da premijer i ministar zdravlja NSW priznaju da se naše bolnice nalaze u teškoj situaciji i da apeluju na javnost da ne maltretira osoblje jer se ceo muči pod pritiskom povećanja broja pacijenata – kaže Holms.
Nema besplatnog brzog testa
Premijer Morison je rekao brzi antigen testovi nisu lekovi i da savezna vlada neće prihvatiti da ih učini besplatnim za sve, dodajući da postoje planovi za povlašćeni pristup pojedinih kategorija ljudi.
Uoči današnjeg sastanka Nacionalnog kabineta, očekuje se da će Morison finalizovati planove sa državama za odgovor na pitanja snabdevanja brzim testovima (RAT). Kako se raspolaže ograničenim resursima, distribucija testova će biti ciljana u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.
Ocenjeno je da besplatni RA testovi za sva domaćinstva, što postoji u Velikoj Britaniji i SAD, nisu „praktično rešenje“.
