U Muzeju sećanja na ratne žrtve (Shrine of Remembrance) u Melburnu, u petak, 20. maja, otvorena je stalna izložba o Australijancima koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu na strani srpske vojske, ili su služili u Srbiji.
Bila je ovo prilika da se oko stotinjak gostiju, zahvaljujući Bojanu Pajiću, piscu knjige “Naši zaboravljeni volonteri“, upozna s istorijom 1.500 hrabrih Australijanaca.
Izložbu je otvorio ambasador Srbije u Australiji, Rade Stefanović.
– Oduševljen sam što mogu da otvorim izložbu o učešću Australijanaca u Prvom svetskom ratu na strani Srba. Srbija i Australija imaju dugogodišnju zajedničku istoriju, iako su diplomatski odnosi uspostavljeni 1966. – istakao je ambasador Stefanović i dodao da je Kraljevina Srbije imala konzulat s počasnim konzulom u Melburnu još 1892.
Stefanović je podsetio da je Srbija tokom Prvog svetskog rata imala najveći broj žrtava u odnosu na broj stanovnika.
– Oko 28 odsto od četiri miliona Srba pre rata je poginulo, i Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila polovinu vojno sposobnih muškarac. I Australija je u ovom ratu imala veliki broj žrtava, kako poginulih tako i ranjenih vojnika. To je nešto što nas povezuje i danas – istakao je Stefanović.
On je dodao da je zahvaljujući istorijskoj knjizi “Naši zaboravljeni volonteri“ sada poznato da su Australijanci kao medicinsko osoblje došli prvi put u Srbiju još u novembru 1914.
Stefanović je istakao da Srbija i Australija nikada ne treba da zaborave da su bili saveznici, i da će Srbija uvek biti zahvalna svima koji su doprineli njenoj slobodi, bez obzira da li su učestvovali kao vojnici ili medicinsko osoblje.
Otvarajući izložbu, ambasador je rekao da će naslednici australijskih učesnika na ovaj način naučiti mnogo o učešću Srba u Prvom svetskom ratu, kao i gde su njihovi preci učestvovali u borbama.
– Zahvaljujem se Bojanu Pajiću, piscu knjige “Naši zaboravljeni volonteri“. Sada imamo istorijsku delo s činjenicama šta se dogodilo, koji su Australijanci učestvovali u ratu i možemo da naučimo više o njima – zaključio je Stefanović.
Postavka, kao i sestrinske izložbe u Južnoj Australiji i Kvinslendu, prikazuju lične uspomene Ozija koji su služili u srpskoj vojci.
Izloženi su privremeni prikazi umetničkih dela, predmeta i medalja koji nisu ranije viđeni na Petom kontinentu.
Tu su ratne skice i slike srpskih i engleskih umetnika, litografije i plakati iz rata istaknutih francuskih umetnika, fotografije srpskih ratnih izveštača i srpska odlikovanja dodeljena Australijancima.
Deda-ujak Margaret Braon je bio mlad vojnik iz Sidneja koji se nakon obuke u Egiptu pridružio britanskim trupama i učestvovao na strani srpske vojske u mestu Konstruno, današnja Severna Makedonija, a nekada teritorija Srbije.
– Bio je mitraljezac i pokrivao je povlačenje trupa prema Solunu. Moj ujak, Najl Malarki je tu proveo celu 1915. Kasnije se pridružio trupama u Francuskoj i nažalost poginuo 1916. – priča nam Braon i dodaje kako je Malarki pisao roditeljima da su borbe bili teške, da je opasno, grozno i da im je veliki neprijatelj bila nepristupačnost terena i velika hladnoća.
Pomažući Pajiću u istraživanju i sama je bila začuđenja koliki je broj Australijanaca učestvovao na strani srpske vojske.
– Oko 330 doktorki i medicinskih sestara je bilo ili u sastavu srpske vojske ili služilo u Srbiji. I sin jednog našeg premijera, Alfred Dikana, takođe je učestvovao na strani Srba – ističe Braon.
Na otvaranju su bila pristuna još dva potomka Viktorijanaca koji su služili u Srbiji. Jedan od njih je bio Edvard Rejmidž iz Vajolet Tauna, koji je služio u sastavu AIF jedinice (Australijske vojske).
Bilo je izuzetno dirljivo čuti priču naslednika Rejmidža i Etel Gilingem iz Džilonga, koja je u Srbiji služila kao medicinska sestra.
Unuk je imao priliku da ispriča šta je Etel zapisala o služenju u bolnici 1915. u Vrnjačkoj banji, o hrabrosti srpskih vojnika i teškom stradanju našeg naroda. I sam je imao priliku da poseti 2007. spomenik u Vrnjačkoj banji podignut medicinskom osoblju.
Priča o zaboravljenim herojima
Pisac Bojan Pajić kaže da je na ideju o knjizi došao gledajući stari album svoje majke. Pajić je inače kao desetogodišnjak došao u Australiju i završio istoriju na ovdašnjem univerzitetu.
– Ali, počeo sam da se bavim istorijom kasnije. U mladosti nisam mnogo pridavao značaj fotografijama u majčinom albumu, ali me kasnije sve više interesovalo u kojim bitkama su učestvovali moj deda i deda ujak i koje su to medalje zaslužili – objašnjava Pajić.
Kaže da ga je istorija Prvog svetskog rata zainteresovala na 100. godišnjicu, u isto vreme kada je shvatio da su i preci njegovih australijskih prijatelja u to vreme služili u Srbiji na strani saveznika.
– U početku ih je bilo samo dvoje, a onda sam dalje istraživao i shvatio da ih ima mnogo više i smatrao sam da bi to bila dobra veza između nas i Australijanaca. I tako smo našli preko 1.500 ljudi koji su služili na strani Srba, a kako to nije bilo istorijski zabeleženo, rešio sam napišem istoriju o učestvovanju Ozija i Novozelanđana na strani Srba u Prvom svetskom ratu – kaže sagovornik “Vesti“.
Ovo je njegova druga knjiga. Prva govori o Australijancima koje su bili odlikovani srpskih ordenjem u Prvom svetskom ratu. Trenutno radi na trećoj knjizi. Biće to vodič, tačnije istorija Prvog svetskog rata kroz umetničke oči Srba i Ozija.
