Zvaničnici Prištine ne odustaju od dugoročne strategije revizionizma, odnosno brisanja sećanja na srpsko postojanje na prostoru Kosova i Metohije, a posebno im je trn u oku Srpska pravoslavna crkva. Ovo za „Vesti“ tvrdi Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice, komentarišući prošlonedeljnu izjavu ministra kulture u privremenim institucijama Hajrule Čekua da „Srbija zloupotrebljava pravoslavne crkve na Kosovu“, kao i da je prisustvo Kfora oko manastira Visoki Dečani „simbolično i nepotrebno“.
Gudžić kaže da su Albanci odlučili da primene isti „recept“ kao i mnogi drugi narodi na Balkanu i započnu sa „istorijskim revizionizmom“.
– Ratovi za jugoslovensko nasleđe 90-ih godina prošlog veka pokazali su da nije dovoljno proterati Srbe sa Kosova i Metohije i uništiti njihove crkve i manastire, već je potrebno izbrisati sećanje na srpsko prisustvo na tim prostorima, a Srbe predstaviti kao kolonizatore i okupatore. Taj istorijski revizionizam danas dominira u albanskoj naučnoj, političkoj i široj javnosti – ističe Gudžić.
Ukazuje da je apsurdna teza o „uticaju“ srpskih vlasti na srpske crkve po Kosmetu kada su Albanci većinu porušili, i to u poslednje dve decenije. Inače, postoje dve dominantne teze kojima se potkrepljuju istorijski falsifikati.
– Nije valjda da Albancima sada smetaju i porušene srpske svetinje. Najveći broj crkava, manastira i drugih verskih objekata je uništen pošto je Kfor preuzeo kontrolu nad KiM. Zapravo taj period rušenja srpskih svetinja se može podeliti u dve celine. U periodu od 1999. do 2004, pred očima Kfora i Unmika, potpuno je porušeno ili oštećeno 107 crkava i manastira SPC. U Martovskom pogromu, od 16. do 19. marta 2004, spaljeno je ili znatno oštećeno 34 crkava i manastira – napominje naš sagovornik.
Aleksandar Gudžić ističe da se zatiranje imovine SPC sprovodi kroz najmanje osam „obrazaca“ delovanja.
– Najblaži oblici su stalne pljačke, skrnavljenja i demoliranja crkava, manastira ili drugih verskih objekata. Zatim slede radikalniji oblici kao što su njihovo paljevine i miniranja, čak po nekoliko puta. Na kraju dolazi plansko odnošenje materijala sa razrušenih crkvenih objekata, da bi poslednja faza bila izgradnja drugih na njihovim temeljima ili pretvaranje prostora u „zelene površine“. Na ovaj način su uništeni ili oštećeni: manastir Svete Trojice iz 14. veka na brdu Rusinica iznad Mušutišta, manastir Svetog Marka u Koriši kod Prizrena iz 15. veka, Binač iz 14. veka, Devič kod Srbice, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu i mnoge druge. Da nije reč o pojedinačnim, već sistemskim primerima pokazuje i surova statistika da je za uništavanje crkava, manastira i drugih crkvenih objekata do sada veoma mali broj počinilaca uopšte identifikovan, a još manji je izveden pred lice pravde – naglašava ovaj istoričar i podseća da je taj trend primetan i danas o čemu svedoče brojni izveštaji domaćih i međunarodnih organizacija.
Apsurdne tvrdnje
Reagujući na tvrdnje iz Prištine, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je da je apsurdno tvrditi da je briga Srbije za kulturno i versko nasleđe na Kosovu „zloupotreba crkve“.
„Srpsko kulturno nasleđe na KiM je pod neprekidnom pretnjom, od fizičkog uništenja i skrnavljenja do falsifikovanja i preotimanja. Ugrožavanje prava i kulturnog nasleđa, nažalost, predstavljaju tešku svakodnevicu srpskog naroda na KiM“, navodi se u oštrom saopštenju u kome se ironično zaključuje da privremene institucije u Prištini „napredak u čuvanju kulturnog nasleđa“ vide u tome što ga više ne pale i ne ruše, već „samo ugrožavaju izgradnjom puteva, skrnavljenjem, krađama, otimanjem zemljišta, zabranom službe i napadima na nadgrobne spomenike i vernike“.
Crno na belo
Ministarstvo kulture Srbije podseća da je manastir Visoki Dečani jedini spomenik u Evropi koji je 20 godina pod snažnom vojnom zaštitom.
„Stoga nije jasno na koje bezbednosne izveštaje se poziva predstavnik privremenih institucija Prištine imajući u vidu jednoglasnu odluku Uneska da srpski manastiri na KiM ostanu na listi ugroženih, kao i najnoviji izveštaj Misije Oebsa iz jula ove godine koji ukazuje na brojne vandalizme i krivična dela počinjena na objektima i lokalitetima Srpske pravoslavne crkve u periodu od 2014. do 2020. godine.“
Pogled u istoriju
Najčešća tvrdnja Albanaca je da je Srbija 1912. otela Albancima teritoriju. Aleksandar Gudžić kaže da je istina sasvim drugačija.
– Prostor Kosmeta je bio jedan od više desetina vilajeta kao administrativno-upravnih oblasti Osmanskog carstva, a Albanci u ovom nisu bili većina. Takođe, 1912. Srbija nije ratovala protiv Albanaca već je bila deo balkanske hrišćanske koalicije sa Grčkom, Bugarskom i Crnom Gorom u ratu protiv Osmanskog carstva. Jedino je tačno da su Albanci, kao delovi osmanskih redovnih i neredovnih trupa do kraja učestvovali u fanatičnoj borbi protiv balkanskih hrišćana, a za opstanak Osmanskog carstva – ističe Gudžić.
