Ljudi ne smatraju Veneru lepim mestom. Za svet nazvan po rimskoj boginji ljubavi i lepote, zaista je toksična i super zagrejana planeta. Međutim, istraživanja pokazuju da nije uvek bilo tako…
U novoj studiji, naučnici tvrde da je drevna Venera nekada mogla da podržava život pored okeana tečne vode, sve dok misteriozni događaj koji se nije desio, sve to odneo pre oko 700 miliona godina.
„Naša hipoteza je da je Venera možda imala stabilnu klimu milionima godina,“ kaže planetarni naučnik Majkl Vai iz NASA-inog Instituta za svemirske studije Godard.
„Moguće je da je skorašnji globalni događaj uskrsnuća odgovoran za njegovu transformaciju iz zemaljske klime u paklenu toplu kuću kakvu danas vidimo.“
Istraživanje je predstavljeno prošle nedelje na zajedničkom sastanku u Ženevi, Švajcarska se nadograđuje na dve prethodno objavljene studije Vaia i njegovog tima i povezane radove koji modeliraju virtuelizovane svetove i topografije nalik Veneri.
Zaključak, kaže tim, je da 3D GCM (opšti model cirkulacije) matematičko modeliranje podržava „optimistički“ pogled da je Venera „veći deo svoje istorije provela sa površinskom tečnom vodom, tektonikom ploča i posledično stabilnom umerenom klimom sličnom onoj kod Zemlje „.
Ovaj period klimatske stabilnosti nalik Zemlji sa tečnom vodom u venezijskim okeanima mogao je da traje i do 3 milijarde godina, smatraju istraživači, na osnovu niza simulacija o tome kakvi su možda bili klimatski uslovi drevne planete.
Kroz niz hipotetičkih scenarija koji se odvijaju na različitim tačkama istorije – razmišljajući o dubokim (310 metara dubinama) i plitkim (10 metara dubini), simuliranim okeanima, i o scenariju vodenog sveta gde je zamišljeni okean pokrivao svu „akvaplaneti“ Veneri. Rezultati sugerišu da bi drevna Venera mogla da podrži tečnu vodu, sa umerenim površinskim temperaturama na planeti od 20 do 40 stepeni Celzijusa (68 do 104 Fahrenhajta).
Barem je to bilo tako, još pre 4,2 milijarde godina, tačno do pre oko 700 miliona godina. Tada se na Veneri se dogodilo nešto, i otada je planeta neverovatno vruća, sa toksičnom atmosferom „efekta staklene bašte“, kojom dominiraju ugljen-dioksid i azot.
Ovaj atmosferski sastav je veliki deo razloga koji stoje iza izuzetno visokih temperatura i atmosferskog pritiska Venere. Međutim, postavlja se pšitanje: Kako je planeta Zemlje „sestra“ dobila svoj put?
„Nešto se dogodilo na Veneri gde je ogromna količina gasa ispuštana u atmosferu i stene nisu mogle da budu ponovo apsorbovane“, kaže Vai.
„Na Zemlji postoji nekoliko primera velikih eksplozija, kao što je na primer bilo stvaranje Sibirskih zamki pre 500 miliona godina koje je povezano sa masovnim izumiranjem, ali ništa nalik ovome što se dogodila ovoj planeti. To je potpuno transformisalo Veneru.“
Naravno, ne možemo sa sigurnošću reći da je Venera „vodila“ život na osnovu novog istraživanja, ali modeliranje ukazuje na to da je planeta možda nekada bila pogodna za život. I ta pr4etpostavka je zasnovana na potencijalu tečne vode i umerenoj, oproštajnoj atmosferi.
Ne znamo tačno šta se dogodilo. U verziji događaja, ciklus karbonata-silikata nalik Zemlji (gde se CO2 prirodno uklanja iz atmosfere absorbiranjem u stene) prekinut je na Veneri, verovatno tokom perioda intenzivne vulkanske aktivnosti, pri čemu se magma učvrstila na površine planete, obustavljajući ciklus i sprečavajući ponovni absorpciju gasa.
Ako su u pravu, to ne samo da znači da bi Venera nekada mogla da podržava život, već znači da planete poput Venere koja se uglavnom smatra naseljenom zbog neposredne blizine zvezda domaćina možda ipak nisu toliko neplodne.
„Naši modeli pokazuju da postoji realna mogućnost da je Venera mogla da bude naseljiva i da se radikalno razlikuje od Venere koju danas vidimo“, kaže Vai.
„Ovo otvara sve vrste implikacija za egzoplanete koje se nalaze u, takozvanoj,“ zoni Venere „, koja u stvari može ugostiti tečnu vodu i umerenu klimu.“
