Mala galaksija pod imenom Lav jedan, koja orbitira oko Mlečnog puta, sadrži u svom središtu misteriju koja je veliko iznenađenje za astronome.
Prema novim naučnim analizama, u centralnom regionu te galaksije nalazi se džinovska, supermasivna crna rupa. Galaksija Lav jedan ima masu 20 miliona puta veću od našeg Sunca, dok je masa same crne rupe 3,3 miliona puta veća od naše zvezde. To znači da samo na crnu rupu odlazi 16 odsto ukupne mase galaksije, navode astronomi u novoj studiji objavljenoj u časopisu „Astrofizikal džurnal“.
Ogromna crna rupa u centru male galaksije
Takav odnos masa daleko je drugačiji nego u našoj galaksiji, Mlečnom putu. Masa crne rupe Strelac A, koja se nalazi u središtu naše galaksije je četiri miliona puta veća od mase Sunca, dok je ukupna masa Mlečnog puta 1.300 milijardi puta veća od Sunca.
Crna rupa ogromne mase u središtu relativno male galaksije je iznenađujuća, jer su naučnici verovali kako postoje prilično čvrsta pravila o odnosu masa galaksija i njihovih crnih rupa. Međutim, ako novi nalaz naučnika bude potvrđen, mogao bi da donese nova saznanja o galaksijama i načinu na koji se crne rupe u njima razvijaju i rastu, piše „Sajens alert“.
„Masa crne rupe veličine kakva je u galaksiji Lav jedan značajna je na više nivoa. To je prvi slučaj da je crna rupa otkrivena u patuljastoj sferoidnoj galaksiji korišćenjem prostorno rešene kinematike, ona ima masu sličnu ukupnoj zvezdanoj masi sistema, a može se uporediti sa masom crne rupe u centru Mlečnog puta“, napisali su naučnici u svom radu.
Postoji ceo roj patuljastih galaksija u prostoru oko Mlečnog puta, a neke od njih su u procesu sudaranja ili ih druge galaksije apsorbuju, i zbog toga se mislilo da galaksije na taj način rastu.
Međutim, nisu sve patuljaste galaksije slične, i njihovim proučavanjem naučnici razumeju galaktičke različitosti.
Lav jedan je galaksija udaljena oko 820.000 svetlosnih godina od Zemlje. Za razliku od drugih „satelita“ Mlečnog puta, u njoj nema puno tamne materije. Zato su naučnici sa Mekdonalds opservatorije Univerziteta Teksas u Ostinu hteli da proučavaju profil tamne materije u toj galaksiji, odnosno način kako se menja gustina tamne materije iz centra ka periferiji galaksije.
Spajanje galaksija i crnih rupa
Rezultate osmatranja uneli su u superkompjuter, koji je izračunao kako se u centru galaksije Lav jedan nalazi supermasivna crna rupa.
„Imamo veoma malu galaksiju koja „pada“ u Mlečni put, a njena crna rupa ima masu kao ona u Mlečnom putu. Odnos masa je apsolutno ogroman. Mlečni put je dominantan, a Lav jedan ima crnu rupu koja se može smatrati dominantnom“, rekao je astronom Karl Gebhart.
Pre sedam godina otkriveno je da patuljasta galaksija, ukupne mase 140 miliona puta veće od Sunca, ima supermasivnu crnu rupu 21 milion puta težu od Sunca, što je 15 procenata ukupne galaktičke mase. I 2017. godine pronađene su još dve patuljaste galaksije sa ogromnim crnim rupama, od 4,4 miliona i 5,8 miliona solarnih masa – 13 odnosno 18 procenata mase njihovih galaksija.
Iako trenutno nemamo objašnjenje za ovu vrstu crne rupe u patuljastim sferoidnim galaksijama, astronom Marija Hoze Bustamante sa Univerziteta Teksas kaže da je to možda zapravo prilično česta pojava.
To bi moglo pomoći da se objasni kako supermasivne crne rupe postaju tako ogromne. Kada se dve galaksije spoje, na kraju bi trebalo da se to desi i sa njihovim crnim rupama, što znači da bi patuljaste galaksije mogle da „hrane“ crne rupe velikih galaksija.
Inače, ova galaksija nalazi se na nebu na samo 12 ugaonih minuta od zvezde Regulus, najsjajnije u sazvežđu Lava. Zbog svetlosti Regulusa, galaksija Lav jedan je teška za posmatranje sa Zemlje i vizuelno je primećena tek devedesetih godina 20. veka, a često se naziva i „Regulus patuljak“.
