„Smrad“ je reč koja je u slengu rezervisana za određenu vrstu osobe. Izgovara se kao uvreda i generalno označava osobu za koju mislimo da je iritantna, primitivna, bahata i odbojna. Naučnike je zanimalo da utvrde koje su to crte ličnosti koje karakterišu ovakve osobe.
Da bi istražili šta termin „smrad“ govori o ličnosti određene osobe i kako bi utvrdili koje su to vrste ponašanja koje ljudi povezuju sa ovim terminom, naučnici su odlučili da sprovedu eksperiment.
Istraživački tim, predvođen prvim autorom i istraživačem kliničke psihologije, Brinklijem Šarpom, sa Univerziteta u Džordžiji, anketirao je skoro 400 ljudi, od kojih su zatražili da opišu „najvećeg smrada“ kojeg su lično poznavali i da ocene crte ličnosti, stavove i ponašanje takve osobe.
Prema dobijenim rezultatima, učesnicima je bilo relativno lako da identifikuju „najvećeg smrada“ koga su upoznali u svom životu i generalno su smatrali da ga ovaj termin odlično opisuje.
Međutim, ono što je interesantno, ispostavilo se da u suštini svako od nas krije potencijal da bude „smrad“, ako nije trenutno, mogao bi da postane.
„Približno jednu trećinu ‘najvećih smradova’ (35,26 odsto) učesnici su identifikovali među svojim bivšim partnerima, kolegama na poslu, šefovima, članovima porodice ili prijateljima, dok je polovina (50,13 odsto) nekada bila u sličnoj ulozi (npr. bivšeg partnera ili otuđenog člana porodice)“, objašnjavaju istraživači u svojoj studiji.
Iako je izbor bio jako širok, ispostavilo se da su se među „najvećim smradovima“ uglavnom našli muškarci, i to sredovečni.
Ljude koji se doživljavaju kao smradovi učesnici ankete su povezali sa 315 kategorija lošeg ponašanja, koje su istraživači kategorisali u 14 širih kategorija: agresija, bes, arogancija, netrpeljivost, bezosećajnost, agresivnost, dominantno ponašanje, eksternalizacija krivice, nezrelost, bezobzirnost, neodgovornost, manipulativnost, grubost i drugo (uključujući licemerje i ulizištvo).
– Ponašanja koja su ljudi ocenjivali u nekoj vrsti gradacije – objašnjava Šarp.
– Kada govorimo o ponašanju, ‘smrad’ nije nužno neprijateljski raspoložen prema osobi koja ga tako doživljava, ali takvu osobu jednostavno nije briga šta drugi misle ili kako ih drugi doživljavaju – dodaje psiholog.
Što se tiče opštih osobina ličnosti, tj. faktora koji se nazivaju velikih pet, a koji podrazumevaju otvorenost za novo iskustvo, savesnost, prihvatljivost i neuroticijam (ili emocionalna stabilnost), ponašanje ‘smrada’ najviše korespondira sa niskom prijatnošću, niskom savesnošću, visokim niskom otvorenošću i neuroticizmom, pokazuju rezultati.
Sve u svemu, percipirani profil ‘smrada’ u ovoj studiji bio je sličan prototipovima psihopatskih, antisocijalnih i narcističkih poremećaja ličnosti, naglašavaju istraživači.
Što, naravno, ne znači da su ljudi koje identifikujemo kao ‘smradove’ zapravo ljudi sa poremećajima ličnosti. Umesto toga, negativna ponašanja smrada opisana u studiji – u rasponu od trivijalnih radnji do nekog ponašanja koje je bilo nasilno i kriminalno – često se preklapaju sa tim atributima.
– Jasno je da postoji mnogo varijacija u načinu na koji ljudi koriste ovu reč. Mislim da studija pokazuje da su uvrede važne. Mi zaista mislimo na određene stvari kada koristimo te reči ili ih povezujemo sa određenim karakteristikama – kaže Šarp.
