Iz dana u dan Australija se kreće ka zacrtanom cilju da se dostigne stopa od 80 odsto vakcinisanog stanovništva, koje ima pravo na imunizaciju protiv kovida. Trenutno među državama prednjači NSW, koji je u subotu prešao 40 odsto revakcinisanih, a preko 72 odsto ljudi u toj državi primilo je bar jednu dozu.
Međutim, sada već stiže upozorenje da svi koji su vakcinisani početkom godine što pre moraju da prime pojačivač, odnosno buster dozu, jer delovanje inicijalne duple doze jenjava.
Jedan od vodećih privatnih pružalaca zdravstvenih usluga Catholic Health Australia kaže da su lekari i medicinske sestre, koji su vakcinisani na početku ove godine, sada u opasnosti da budu „glineni golubovi“ za virus, ukoliko Savezna vlada uskoro ne pokrene program vakcinacije buster dozama.
Iz ove ustanove su nedavno pisali premijeru i ministru zdravlja, pozivajući Vladu da u oktobru počne s davanjem buster doza. Takođe, napominje se da Australijska tehnička savetodavna grupa za imunizaciju (ATAGI) mora hitno da izda preporuku za takozavne pojačivače.
Savezna vlada je naručila 85 miliona doza vakcina od proizvođača Fajzer i Moderna, od kojih će se dobar deo koristiti kao treće doze u 2022. godini. Inače, do sada je u Australiji dato nešto više od 20 miliona doza, dok je oko 38 odsto Australijanaca starijih od 16 godina potpuno vakcinisano.
Direktor Catholic Health Australia Džejms Kemp rekao je da u trenutnoj situaciji s programom imunizacije i rastom epidemije treba imati na umu i da nas „kriza imuniteta čeka iza ugla“.
– Postoje jaki dokazi da imunitet protiv delta varijante virusa u dve doze vakcine skoro potpuno nestaje nakon osam meseci. Tako da oni koji su vakcinisani u februaru mogu biti izloženi virusu već u oktobru. To znači da će lekari, medicinske sestre i zaposleni u ustanovama za brigu o starima mogu postati ugroženi u roku od dva meseca – rekao je Kemp.
Premijer Skot Morison rekao je da visoka stopa vakcinacije predstavlja prioritet, a pojačivači će biti dostupni nakon davanja prve i druge doze, a moći će da se prime kod lekara opšte prakse i u apotekama.
– Imamo obezbeđenih 80 miliona ili nešto više doza za sledeću godinu – rekao je Morison za radio stanicu 4CA iz Kernsa.
Engleska i Izrael kao primer
Prošlog meseca Velika Britanija je razmatrala pokretanje programa za davanje treće doze vakcine protiv kovida, a Izrael već uveliko nudi treću dozu Fajzera, jer su neka istraživanja pokazala da je efikasnost vakcine protiv vremenom oslabila.
Međutim, stručnjak za vakcine i zarazne bolesti, profesor Robert Buj, rekao je da je istraživanje objavljeno u medicinskim časopisima, uključujući „Nature“ i „Science“, pokazalo da je za mnoge ljude imunitet dugotrajan.
– Vrlo je jasno da neki ljudi imaju visok nivo zaštite čak i godinu dana nakon vakcinacije – kaže Buj.
On je međutim naglasio da će buster vakcinacija verovatno biti neophodna, naročito za ugrožene kategorije ljudi, uključujući starije osobe, ljude sa hroničnim zdravstvenim stanjima, pripadnike autohtonih naroda, kao i za zdravstvene radnike.
125 miliona doza Fajzera do 2023.
Od 25 miliona doza Moderninih vakcina koje je obezbedila Vlada, 15 miliona će biti buster vakcine koje će se koristiti sledeće godine.
Vlada je takođe potpisala sporazum sa Fajzerom za dodatnih 60 miliona doza za sledeću godinu i 25 miliona za 2023. godinu, povrh 40 miliona ugovorenih za ispruku ove godine, rekla je potparolka Ministarstva zdravlja.
Velika narudžbina Fajzera za Australiju ne čudi imajući na umu izjavu prvog čoveka ove kompanije.
Izvršni direktor Fajzer Albert Burla je još u aprilu ove godine rekao da će primaocima vakcine ovog proizvođača, „verovatno biti potrebna treća doza između šest i 12 meseci nakon potpune vakcinacije“. Nakon toga će uslediti godišnja vakcinacija, kao što je slučaj sa sezonskim gripom.
Pad efikasnosti
Efikasnost nekih vakcina će verovatno pasti ispod 50 odsto u roku od godinu dana od primanja, tvrdi se u novoj studiji udruženja australijskih stručnjaka za imunizaciju. Takođe, očekuje se da će širenje delta varijante kovida ubrzati slabljenje imuniteta stvorenog inicijalnim dozama.
Međutim, očekuje se da će zaštita od ozbiljnih bolesti i smrti ostati jaka još dugo, iako ova procena dolazi s velikom dozom neizvesnosti.
Na primer, Fajzerova vakcina pada sa 91 odsto efikasnosti na 84 odsto tokom prvih šest meseci. Podaci iz izraelske studije još više zabrinjavaju, jer su pokazali pad efikasnosti sa 95 odsto na svega 39 odsto između januara i jula ove godine.
I imunitet igra ulogu
Profesorka Fiona Rasel, stručnjak za vakcine sa Univerziteta u Melburnu, pozvala je na oprez po pitanju zaključaka studije koji se oslanjaju na model pada efikasnosti vakcine, umesto na konkretne podatke.
– Opšte je poznato da svaka vakcina koju primimo ima opadajući nivo antitela. Ali, to ne znači da ćemo iznenada moći da budemo zaraženi. Važna su i naša antitela, kao i drugi delovi ljudskog imunološkog sistema koji treba da se uzmu u obzir kada se govori o padu efikasnosti vakcina – rekla je Rasel i naglasila da „dok 100 odsto ne saznamo da li su zaista potrebne buster doze, ne treba ih ni davati“, pogotovo zato što Australija trenutno oskudeva sa cepivima.
