Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je u junu prošle godine na godinu dana zatvora bila osuđena nekadašnja predsednica JUL-a Mirjana Markovića povodom optužbi da je 2000. godine uticala na vladinu komisiju za nezakonito dodeli državni stan dadilji njenog unuka.
Ovom odlukom, koja je danas objavljena na sajtu suda, naloženo je da se suđenje ponovi pred Višim sudom u Beogradu i otklone sve nelogičnosti iz presude i povrede krivičnog postupka.
Ukinutom presudom, nekadašnja sekretarka Vlade Srbije Živka Cica Knežević bila je osuđena na godinu i po dana zatvora, a tadašnji direktor Diposa Miloš Lončar na godinu dana zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a Markovićeva jer ih je podstrekivala na izvršenje tog dela.
Ova ukinuta presuda bila im je izrečena posle skoro 15 godina od pokretanja krivičnog postupka, koji će sada da se nastavi ponovnim prvostepenim suđenjem.
Markovićevoj se sudilo u odsustvu, jer je nedostupna pravosudnim organima Srbije i za njom je 2005. godine raspisana međunarodna poternica.
Ona je optužena da je podstrekavala Živku Knežević da bez neophodne procedure pribavi stan u Beogradu od 47,36 kvadratnih metara Iloni Pešić, dadilji njenog unuka.
Živka Knežević je optužena i da je nezakonito pribavila stan u Beogradu od 57,51 kvadratnih metara tadašnjoj direktorki Doma zdravlja Žagubica Ljiljani Ilić, a ona i Lončar se zajedno terete i da su nezakonito pribavili stan u Beogradu od 87,38 kvadratnih metara Kohanu Morini, sinu tadašnje savezne ministarke za izbeglice Bratislave Morine.
U obrazloženju odluke Apelacionog suda navodi se da je presuda ukinuta pošto sadrži bitne povrede odredaba krivicnog postupka jer je nerazumljiva i protivrečna datim razlozima, nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
„Zbog toga je i činjenicno stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pri čemu je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti“, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Taj sud je konstatovao da u obrazloženju presude prvostepeni sud navodi da je optužnica više puta menjana (da je dolazilo do objedinjavanja i razdvajanja postupka), da je poslednji put precizirana 24. oktobra 2017. godine, pri čemu po ovoj optužnici, kako navodi Apelacioni sud, tužilac menja period izvršenja krivičnog dela za sve okrivljene, kao i vrednost pribavljene imovisnke koristi za Ilonu Pešić, Ljiljanu Ilić i Kohana Morinu.
Zbog toga je Apelacioni sud zaključio da su osnovani žalbeni navodi da su takvim izmenama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka jer je sud prekoračio optužbu i izmenio činjenicni opis na štetu svih okrivljenih, produživši vreme izvršenja.
– Pre svega iz spisa predmeta se pouzdano ne može utvrditi da su okrivljeni i njihovi branioci u skladu sa zakonom upoznati za izvršenim izmenama, da li su se o tome izjašnjavali, niti sud daje ikakve razloge u obrazloženju presude na koje radnje i na kojeg od okrivljenog se odnosi datum 24. novembar 2000. godine, kao poslednji datum izvršenja dela svih okrivljenih, a što je značajno za pravilnu primenu zakona – ukazao je Apelacioni sud.
Takođe smatra da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je u konkretnom slučaju zakon koji je važio u vreme izvršenja dela najblaži za učinioce, zbog čega je primenio zakon koji se ne može primeniti, a što predstavlja povredu krivičnog zakona zbog kojih je prvostepena presuda morala biti ukinuta.
– Zbog toga su i razlozi prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela okrivljenih suprotni izreci presude – napominje Apelacioni sud.
Takođe smatra i da su osnovani i žalbeni navodi branioca Mirjane Marković da je nejasno „zašto prostepeni sud za radnje koje su optužnicom od 2. decembra 2002. godine Markovićevoj stavljeni na teret da je izvršila od 1. do 21. septembra 2000. godine nije primenio institut zastarelosti krivicnog gonjenja, budući da je tužilaštvo za navedene radnje izvršilo prekvalifikaciju optužnice nakon proteka roka od 10 godina, dakle nakon nastupanja zastarelosti za radnje izvršene u tom periodu“.
Takođe, Apelacioni sud smatra da se osnovano žalbom Mirjane Marković ukazuje da je iz prvostepene presude ostalo najasno da li je i na koji način ona postupala sa direktnim umišljajem, odnosno „koje su to činjenice i okolnosti koje ukazuju da je umišljaj kod nje obuhvatao svest da će kod Kneževićke stvoriti ili učvrstiti odluku da se stan da najpre na korišćenje kao zakupcu na neodređeno vreme Iloni Pešić, zatim da se izvrši adaptacija stana o trošku države i da se na kraju dozvoli otkup stana, o čemu ni u obrazloženju prvostepene presude nisu dati razlozi“.
U ponovnom postupku, Apelacioni sud je naložio Višem sudu da otkloni povrede na koje mu je ukazano i da na glavnom pretresu izvede sve potrebne i neophodne dokaze iz kojih ce na nesumnjiv način utvrditi sve odlucne činjenice i pravilno ih oceniti.
– Nakon toga će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koje će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge – smatra Apelacioni sud.
Kada je reč o dostupnosti Markovićeve, predstavnici Generalnog tužilaštva Ruske Federacije 2010. godine saopštili su da ona u toj državi uživa status političke izbeglice i da ne može da bude uhapšena po poternici srpskog Interpola, koja je raspisana za njom 2005. godine i još je na snazi.
