Za sve štićenike Humanitarnog mosta „Vesti“ iz Raške oblasti, bilo da su bolesni, stari ili đaci pešaci, jesen je uvek najteža, jer pre zime, u ovom kraju obično duge i ledene, valja pripremiti ogrev, obezbediti zalihe namirnica i lekova, toplo se obući, kupiti knjige i školski pribor. Da siromašnim đacima pešacima iz ovog dela Srbije, jesen bar malo bude lakša prvih septembarskih dana pobrinuli su se dobrotvori iz daleke Australije i Švajcarske. Donacijom od 300 dolara naš čitalac Marko iz Sidneja obradovao je malu Mariju – Maru Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni, koja u planinskoj zabiti i nemaštini živi sa ocem Milanom i majkom Evom, dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta.
Siromašnom đaku pešaku Stefanu Pendiću iz Đonlija na Goliji stigla je stipendija od 370 australijskih dolara koju mu svakog meseca šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, a radovao se i Nikola Petronijević, takođe đak pešak sa Golije, koji u selu Joše živi sa bolesnim ocem Milovanom. Njemu je pomoć od 50 evra poslala porodica Simović iz Ciriha.
Čim im je javljeno da je pomoć iz Australije stigla u Novi Pazar, mala Mara i njeni roditelji pešice su krenuli u grad na Raški da preuzmu donaciju i uzgred Mari kupe potrebne knjige, novi ranac, ponešto od odeće, obuće i koji slatkiš.
– Pola puta smo prepešačili, a za drugu polovinu smo se snašli stopiranjem. Kako ćemo se vratiti, bog će ga znati – priča Marijin otac Milan.
Ističe i da im je pomoć došla u „minut do dvanaest“ kada u kući nisu imali ni dinara.
– Velika je suša letos bila na Rogozni, nema od čega dinar da se otkine, a zbog korone nema ni posla, pa ništa ne možemo da zaradimo ni sečom drva. Baš smo brinuli kako ćemo Maru spremiti za školu, a i namirnica nam je ponestalo – žali se ovaj siromašni gorštak i moli nas da dobrotvoru Marku prenesemo velike pozdrave i beskrajnu zahvalnost.
Porodica Milanović živi u trošnom kućerku sa zemljanim podom, bez vode i kupatila. Želja im je da iškoluju Mariju i bar malo poboljšaju svoj život. Posebno naglašavaju da su im čitaoci „Vesti“ kupili kravu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, novi šporet i frižider sa zamrzivačem, a Mari više puta slali pakete i novac.
– Mi od države nemamo ništa. Možemo da pomremo od gladi, niko to ne bi ni primetio. Da nije bilo pomoći humanih ljudi ne znam kako bi opstali na opusteloj i surovaj planini. Hvala svim dobrotvorima za podršku, Bog neka ih čuva, nikada nećemo zaboraviti njihovu dobrotu – poručuje Marina majka Eva.
Sličnim rečima, uz veliko poštovanje, dobrotvoru O. V. iz Sidneja zahvaljuje se i Rada Pendić, majka Stefana Pendića, učenika drugog razreda Srednje tehničke (kožarsko-tekstilne) škole u Novom Pazaru.
– Osim što našem Stefanu omogućuje da plaća stan u Novom Pazaru, stipendija od 370 dolara iz Sidneja pomaže nam i da se lakše prehranimo i preživimo u zabitom planinskom selu gde smo jedina porodica. Da nije dobrotvora O. V, koga puno pozdravljamo i beskrajno mu se zahvaljujemo, Stefan posle osmog razreda sigurno ne bi nastavio školovanje, Bog mu dao sve najbolje! – poručuje Pendićeva.
Kod Hida po odeću i obuću
Da mala Mara ne bi novac trošila za odeću i obuću, pobrinuo se novopazarski humanitarac Hido Muratović koji je, u saradnji sa novopazarskim ovdašnjim proizvođačima obuće i odeće, takođe velikim dobrotvorima, devojčicu dobro utoplio za duga putovanja do škole. Narednih dana Muratović će obući i obuti i druge siromašne đake pešake iz ovog kraja.
Nikoli za knjige
Donaciji od 50 evra koju mu je iz Ciriha poslala porodica Simović mnogo se obradovao i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, đak pešak i učenik prvog razreda Srednje tehničke škole u Novom Pazaru.
– Još se razmišljam da li da školovanje nastavim u Kragujevcu. Čim zahladni pešačenje će biti nemoguće, u Novom Pazaru neću moći da platim stan i hranu, a u Kragujevcu postoje izgledi da dobijem dom. Ne znam samo kako ću ostaviti samog oca Milovana, taman smo se skućili na Goliji – ističe Nikola i, uz ogromnu zahvalnost i pozdrave dobrotvoru, naglašava da će donaciju iz Ciriha potrošiti za knjige.
