Napadača Andriju Kaluđerovića šira javnost pamti i prepoznaje ponajviše po periodu provedenom u Crvenoj zvezdi, kao i po četiri epizode u Radu. Setiće se mnogi da je dugo bio najefikasniji strelac srpske Superlige. Oni još upućeniji znaju da je njegova karijera jedna od najinteresantnijih i najraznovrsnijih, bar kad su u pitanju fudbaleri sa ovih prostora u 21. veku. Od prvog seniorskog tima, OFK Beograda (2003-2008), do aktuelnog, Grafičara, nanizalo se, računajući i pozajmice i dvojne registracije, čak 25 klubova čiji je dres golgeter oblačio! Slali su ga „romantičari“ sa Karaburme na kaljenje u Njegoš (Lovćenac), šabačku Mačvu, Hajduk sa Liona, Spartak i Radnički (Pirot). Posle Rada i Crvene zvezde – Peking Guan, sa pozajmicama Rasing Santanderu, Vojvodini i AEL-u (Limasol). Zatim – švajcarski Tun. Brizbejn, pa Al Šahanija (Katar), ponovo Rad, Žalgiris, Port (Tajland), Velington (Novi Zeland). Čini se nepregledan niz nastavljaju ljubljanska Olimpija, indijska Odiša, Inter iz Zaprešića, letonski RFS… U prethodne dve godine – još dve epizode u Radu, između njih Žalgiris, pa novosadski Proleter dvaput, i Nasaf (Uzbekistan) u međuvremenu. Iskustava, priča, poznanstava – za tri života!
Teško protiv „građevinara“
Razgovor, međutim, počinjemo od aktuelnog trenutka. Kaluđerović je nedavno pristupio prvoligašu Grafičaru, filijali Crvene zvezde, gde će u perspektivi biti stručno angažovan. Uz Luisa Ibanjeza, Filipa Kasalicu i Miloša Stojčeva, predstavlja kvartet iskusnih fudbalera, uz koje stasava mlađarija. Sudbina je htela da, minulog vikenda, ne samo načne „svoj“ Rad pogotkom iz jedanaesterca, već i da, uprkos tome što je meč počeo na klupi, bude najbolji akter utakmice u kojoj su „ljubičasti“ ubedljivo slavili (3:0).
– Emotivan je bio povratak na Banjicu – ne krije Kaluđerović. – Promašio sam penal za Rad za opstanak u Superligi, na proleće 2021. u Subotici, a tad sam imao jednu od najuspešnijih polusezona u karijeri. Sada je dosuđena najstroža kazna baš kod njihovih navijača. Nisam želeo da šutiram, međutim, Ibanjez mi je dao loptu, pošto već poduže nisam zatresao mrežu, i nisam mogao da ga odbijem. To se, možda, nije svidelo navijačima Rada, ali, šta ću, to je profesionalizam. Pogodak nisam slavio, nikad to ne bih protiv njih učinio. Taj klub će zauvek ostati u mom srcu.
Sećanje na pomenuti, promašeni penal protiv Spartaka ne bledi:
– Došao sam tad na Banjicu u polusezoni i devet puta se upisao strelce većinom odlučujućih pogodaka. Od situacije koja je u zimskoj pauzi bila izgubljena, došli smo u poziciju da se borimo u poslednjem trenutku da ostanemo u ligi. Pre toga sam realizovao tri penala za Rad. Golman me je, međutim, tada u 79. minutu „pročitao“, posle nismo uspeli da damo gol, i ispali smo.
Opušteno u Grafičaru
Do transfera u Grafičar je, kaže, moglo da dođe još prošle godine:
– Zvao me je Zvezdan Terzić, koga poznajem ceo život. Hteo je da igram za Grafičar, pa da posle ostanem u Zvezdi. Tada to nije bilo moguće, ali sam ove godine odlučio da dođem. Kod trenera Marka Neđića uživam u napadačkom fudbalu, u šansama, u mladosti Zvezdinih igrača. Lišen sam ega, da li ću da budem u prvoj postavi ili ću da uđem sa klupe. Najbitnije je da klinci stasavaju uz nas iskusne. Igramo, naravno, na pobedu u svakoj utakmici. To me raduje, zbog toga sam i došao.
Dugoročni planovi su vezani za skauting:
– Kad se probližava kraj karijere, čovek treba da misli šta će da radi posle. Sa drugarom sam otvorio menadžersku agenciju. Biću na izvoru svega, značiće mi dosta gledanje utakmica. Tome ću, međutim, moći da se posvetim kad budem završio karijeru. Sad mi je skaut, čisto, zvanje.
Upitan koliko mogu „grafosi“ u aktuelnoj prvoligaškoj sezoni, opezno odgovara:
– Ne bih da dajem neke pognoze. Idemo iz meča u meč. Videćemo kako ćemo budemo delovali sad protiv IMT-a, jedne od najboljih ekipa. Ako to bude dobro, nema razloga da ne kažemo da smo veliki favoriti za ulazak u Superligu.
Klubove je menjao nekad svojom voljom, nekad tuđom.
– Kad je krenulo, nije stajalo. Mislim da su mi „grafosi“ poslednji klub, ali nikad ne reci nikad.
Smatra da ne postoji univerzalni profil igrača koji često menjaju sredinu:
– Sve zavisi od slučaja do slučaja. Prvo inostranstvo je neka Kina, Arabija, retki su primeri fudbalera koji se dugo zadrže u tamošnjim klubovima. Imao sam jak finansijski ugovor, pa sam morao da se selim, od pozajmice do pozajmice. Imao sam mnogo manja primanja u tim drugim klubovima, služio sam im za šest meseci ili godinu dana. Posle toga, više nisu mogli da me plaćaju. Negde sam imao „top“ sezonu za šest meseci, pa su me tražili bogatiji klubovi.
Žali za titulom
U dresu Crvene zvezde, od leta 2010. do zime 2012, na 55 utakmica postigao je 30 golova.
– U klupskoj istoriji sam među 10 igrača sa najboljim odnosom utakmica i pogodaka. Desetak godina sam bio najbolji strelac srpske Superlige. Bio sam dugo po inostranstvu, mnogi fudbaleri su se zadržali dugo u Srbiji. Prošle godine sam bio u novosadskom Proleteru, nisam uspeo da postignem gol. Milan Bojović se upisivao u strelce i pretekao me, svaka mu čast. Ima više utakmica od mene, ali, imao sam ih i ja više od Dragana Mrđe i drugih, pa sam bio na vrhu.
U sezoni 2010/11. bili ste, uz Ivicu Ilieva, najbolji strelac lige?
– Sezonu pre toga – drugi na listi, kao član Rada. Nažalost, nisam do kraja učestvovao u osvajanju Zvezdinog Kupa. Ostao sam do polufinala, isto kao u Vojvodini.
Ostaje žal za titulom prvaka na „Marakani“.
– U tom periodu klub nije šest godina bio šampion. Igrati za Zvezdu je, međutim, nešto najlepše u životu. Niko od dece u Srbiji ne sanja da igra za Real ili Milan, nego za Zvezdu ili Partizan. Ja sam svoj san ispunio. Uživao sam, davao sam golove… Bio sam glavni protagonista u ekipi tih godinu i po dana. Možda sam na klupi bio samo u tri, četiri utakmice, od tih 55. Bilo je dosta navijača, osetio sam tu vrstu popularnosti i svega lepog što može da se doživi u fudbalu. Svi kažu da treba osetiti Zvezdu kad se osvajaju titule, kad je dobro. Nažalost, ja to nisam mogao, ali sam na individualnom planu bio ispunjen i srećan sve vreme.
O oproštaju ne razmišlja
Imao je, naglašava, loš niz 2018. i 2019. – ljubljanska Olimpija, Indija, Inter iz Zaprešića koji se nedavno ugasio, pa Letonija:
– Inter je, recimo, bio jako defanzivna ekipa. Imao sam tu i malo problema sa trenerom i napustio sam klub. Igrao sam stalno u timovima koji se bore za nešto, a oni ni za šta, već da samo bitišu u ligi. Nisam uspeo da dam gol u tih šest, sedam utakmica, koliko sam bio tamo. Otišao sam, zatim, u Letoniju gde je bio naš napadač Darko Lemajić. Igrali smo nekoliko puta u tandemu, međutim, on je bio toliko dominantan tamo, najbolji strelac lige, a ja na šestomesečnoj pozajmici, pa je logično bilo da Lemajić igra, kao mlađi, i njihovo najveće pojačanje. Ja sam pomalo ulazio, i uspeo da dam dva gola. Postigao sam ih više od 200 u celoj karijeri, mada, recimo, u Indiji samo jedan, na 12 utakmica. Dosta je bilo promašaja, ali i privatnih problema u tom periodu. Tako se namestilo. Za godinu i po dana sam svega tri puta tresao mrežu.
Nedavno je Andrija napunio 35 godina.
– Ne razmišljam još o kraju karijere. Na terenu ću biti dok mi bude prijalo, i dok ljudi budu zadovoljni mojim učinkom – zaključio je Kaluđerović.
O Robiju sve najlepše
Kaluđerovića su u Crvenoj zvezdi trenirali Aleksandar Kristić i Robert Prosinečki.
– Robi je velika legenda, to se osećalo na svakom koraku – priča Andrija.
– Publika je, maltene, zbog njega dolazila da gleda utakmice. Kad je došao, među prvima se sastao sa mnom. Imali smo dobar, profesionalan odnos, sve najbolje mogu da kažem o njemu.
Zamoljen da izdvoji jednog napadača iz aktuelnog Zvezdinog tima, Andrija kaže:
– Aleksandar Pešić, sličan je meni!
Peking za pamćenje
Kaluđerović je bio deo Olimpijske reprezentacije Srbije na Igrama u Pekingu 2008:
– Neponovljiv osećaj. Velika je čast biti u prostoriji sa najvećim sportistima sveta. Bili sam sa reprezentacijom Argentine u istoj zgradi. Pored tebe ručaju Rafael Nadal, Dirk Novicki… Sa Đokovićem imaš priliku da pričaš svakog dana, viđaš ga kao komšiju. Nisam igrao, nažalost, ali sam bio član tima.
Raj u Australiji, haos u Indiji
Posle svih klubova i meridijana, najteže mu je, ističe, bilo da ode iz Australije i sa Novog Zelanda:
– Tamo sam baš uživao i u fudbalu i u životu, kao i moja porodica. U tim krajevima ima dosta naših ljudi, naše crkve… Mnogo smo prijatelja stekli.
A konkretno, gradovi po izboru su…
– Brizbejn i Velington.
Navikao se, kaže, vremenom na brze adaptacije:
– Imao sam sreću da sam uvek živeo u lepim gradovima i državama. Na lepo se lako navikne. Teško je samo spakovati kofer i otići.
S druge strane – Indija:
– Tamo je bilo teško za život. Toliko siromaštva na ulici, to je nešto nestvarno. Krave, svete životinje, kreću se u krdima po ulicama, između zgrada… Samo što ne uđu u tržni centar. Žene spavaju sa decom na pločniku. Dete od tri godine prelazi samo auto-put, a nema ništa obeleženo, vozila idu u rikverc… Potpuni haos. S druge strane, u tržnim centrima ima skijanja usred leta, pa Bolivud… Baš izražen jaz između bogatih i siromašnih.
Ispaštao zbog Pižona
Za Srbiju je Kaluđerović odigrao samo tri utakmice:
– Najveća je bila prilika dok sam nosio crveno-beli dres. Tada je, međutim, selektor bio Vladimir Petrović Pižon, on nije tad pozivao Zvezdine fudbalere. Dobio je otkaz na „Marakani“, pa je bio „u problemu“. Tad kad sam zasluživao, nisam bio pozivan. Velika čast su, međutim, i te tri utakmice. Prethodno, za sve selekcije sam igrao – olimpijsku, mladu, kadetsku, omladinsku…
Srbiji nedostaje treći klub
Analizira Kaluđerović aktuelnu dominaciju crveno-belih i posrtanje Partizana:
– Deluje mi to dobro, pošto je Crvena zvezda moj klub, ali bih više voleo da su stvari malo drugačije, da bude veća neizvesnost. Svima bi bilo zanimljivije da to gledaju. Bio sam Zvezdin član kad je bila obrnuta situacija, sada je tako na drugoj strani Topčiderskog brda. Oni sada vide kako je bilo nama u tih šest godina. Bilo bi dobro i za Zvezdu i za Partizan da tu postoji još jedan klub koji bi mogao da se umeša u borbu za prvaka. U Hrvatskoj, četiri ekipe mogu da budu šampioni u svakom trenutku. Srećan sam, naravno, zbog Zvezde, milina je biti deo svega ovog. Samo neka potraje.
Pred večiti derbi na Partizanovom stadionu, koji se igra u vanrednom kolu, 31. avgusta, za Kaluđerovića nema dileme:
– Zvezda ima mnogo kvalitetniji tim, to će i pokazati.
Vozom iz Novog Sada
Posle silnih selidbi, Andrija se, na kraju, skućio u Novom Sadu, odakle su njegovi, pa svakodnevno putuje do Beograda:
– Uz ovaj novi voz – to ni ne osetim. Uživam u putovanju!
Dešava se da ga putnici prepoznaju.
– Ima takvih situacija i na moru, recimo. Deset godina posle igranja u Zvezdi, ludi i dalje prilaze sa željom da se slikamo.
Verujem u Piksija
Deli Kaluđerović optimizam srpske javnosti pred SP u Kataru:
– Očekujem mnogo, pre svega jer verujem u selektora Stojkovića. Mnogo mi se sviđa kako igra repezentacija. Fudbaleri su nam na vrhuncu svojih karijera. Mislim da je ovo, posle Francuske 1998, najbolja šansa za naše da naprave nešto na Mundijalu.
