Svetom arhijerejskom luturgijom u obnovljenoj crkvi Sv. Arhangela Gavrila u Osojanu obleženo je osamnaest godina od početka povratka raseljnih Srba. Na godišnjicu povratka, ispred ove svetinje postavljena je i spomen ploča sa imenima ubijenih i otetih Srba u opštini Istok, koja je nakon liturgije osveštana.
Liturgiju u crkvi Sv. Arhangela Gavrila u Osojanu povodom obeležavanja osamnaestogodišnjice povratka raseljenih i izbeglih Srba, služio je vladika raško-prizrenski Teodosije, koji je prisutnima poručio da vera u Boga treba biti svima duhovni vodič i da bez vere ne možemo ni videti Gospoda.
– Sabrali smo se pre svega da zablagodarimo Bogu na njegovoj milosti, da zablagodarimo na njegovom daru čime nas je obdario da posle svih onih patnji posle 1998 i 1999.godine, kada je ovaj narod, kao i mnogi sa Kosova čuvajući svoj goli život morao da napusti svoja ognjišta. Ponovo se vratio ovde na ledinu, pod šatore, dobro se sećam te liturgije na pragu razrušene škole. Možda je to jedna od najlepših liturgija koje sam služio, jer sam u svemu tome osetio kolika je milost Božija, koliko Gospod gleda na nas i brine o nama, a samo je potrebno da i svoje oči uprtimo ka Gospodu – rekao je u besedi vladika raško-prizrenski Teodosije.
Nakon liturgije osveštana je spomen ploča posvećena ubijenim i otetim Srbima u Opštini Istok. Porodice žrtava i prisutni upalili su sveće i položili vence za pokoj duše onih koje više nema.
– Želimo da naglasimo da je ovo prvi spomenik podignut srpskim stradalnicima ovde, nadamo se da će toga biti više, ali prosto mi kao udruženje nemamo snage , a malo je onih koji imaju empatiju za ovaj problem. Na ovom spomeniku se nalaze imena 64-oro stradalih srba, i dalje ima onih koji se nalaze na listi nestalih, jedan broj stradalih se ne nalazi na ovom spomeniku, a znamo da ih ima.Ovo nije konačan spisak onih koji su stradali na području Opštine Istok – istakla je Gordana Đekanović, ispred Udruženja ’’Kosmetski stradalnici’’.
Put povratka onih koji su se vratili nije bio nimalo lak, ali uprkos nedaćama koje su ih zadesile, želja za povratkom bila je jača.
– Mučili smo se kada smo se vratili, ali uz pomoć ostalih uspeli smo da opstanemo.Za sada nemamo većih problema, dobro nam je, samo što nemamo više snage, ali nigde lepše nema nego u svom selu – izjavila je Marta Ristić
– Lepo je kada se okupimo da igramo fudbal, ali za nas devojke problem je što nemamo gde da izađemo, opasno je da izlazimo uveče – navela je Isidora Đurić.
Prisutnima se obratio i predsednik Opštine Istok Mališa Đurić koji je istakao da ova lokalna samouprava kroz programe Vlade Srbije nastoji da promoviše samoodrživ opstanak povratnika.
– U okviru programa pomoći, uspevamo da motivišemo veće učešće povratnika u procesu bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom i na taj način staraju se uslovi za proizvodnju konkurentnog poljoprivrednog proizvoda na tržištu, koje nije uvek blagonaklono prema povratnicima.Pružena je pomoć u vidu poljoprivrednih mašina i priključaka, pomoć u građevinskom materijalu, u okviru socijalnog programa realizuje se pomoć za najugroženije – naglasio je Mališa Đurić, predsednik Opštine Istok
Osojane je prvo i najveće selo u Opštini Istok, gde je nakon 1999. godine došlo do povratka raseljenih i u njemu danas živi oko pet stotina stanovnika sa okolnim selima.
https://www.facebook.com/radiogorazdevac/videos/2104000159902367/
