Američka kompanija vlasnica društvene mreže Tviter saopštila je da su nalozi sedam ambasada Srbije, kao i Generalnog kunzulata u Čikagu, greškom suspendovani i da su ponovo aktivirani.
Ova reakcija usledila je samo dan nakon oštrog protesta Ministarstva spoljnih poslova Srbije da su bez obrazloženja ili prethodne poruke kojom bi se „ukazalo na povredu pravila komuniciranja na ovoj društvenoj mreži“, 18. avgusta suspendovani Tviter nalozi ambasada Srbije u Jermeniji, Iranu, Indoneziji, Nigeriji, Zimbabveu, Gani i Kuvajtu, kao i Generalnog konzulata u Čikagu.
„Izražavamo nadu da blokada Tviter naloga naših diplomatsko-konzularnih predstavništava nije deo pokušaja da se Srbija spreči i ućutka u borbi za istinu, pre svega o situaciji na Kosovu i Metohiji“, navodi se u saopštenju MSP Srbije.
Suspenzija naloga diplomatskih predstavništava Srbije usledila je samo nekoliko dana pošto je, po istom scenariju Tviter to učinio i sa nalogom Arno Gujona, direktora Uprave za dijasporu i Srbe u regionu MSP Srbije, ali i još 12 poslanika Skupštine Srbije.
Namerna greška
Za iskusne diplomate, sagovornike „Vesti“, nema dileme da li je Tviter načinio slučajnu grešku ili je ipak reč o jasnoj diplomatskoj poruci Srbiji. Dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović priznaje da je bio šokiran kada je čuo informaciju o suspenziji srpskih ambasada i generalnog konzulata.
– Očigledno je da su nove tehnološke informativne platforme pod uticajem američke politike i njenih službi, odnosno da to nisu privatne kompanije koje deluju nezavisno – ističe Vladislav Jovanović.
On dodaje da gašenje naloga srpskim ambasadama i konzulatu ne samo da nije bila greška, već da je to učinjeno kako bi se Srbija podsetila šta sve može još da doživi ukoliko ne ispuni očekivanja Zapada da sledi njihovu politiku ne samo po pitanju Rusije, već i Kosova i BiH.
Nema slučajnosti
– Trenutno se odvija intenzivna politika pritisaka na Srbiju i to iz svih pravaca i sa svih izvora. Ta politika pritisaka još nije otvorena, to su zasad dozirani ujedi s porukom šta bi moglo da usledi ukoliko Srbija nastavi sa svojom principijelnom politikom i bude uporna u odbrani svojih stavova. Svedoci smo pojačane taktičke ofanzive na Srbiju koja služi isključivo za ostvarenje ciljeva Zapada – izričit je Jovanović.
I Lučiano Kaluža, bivši generalni konzul BiH u Frankfurtu, ocenjuje da se u međunarodnim odnosima slučajnosti ne dešavaju.
– Iako je navedeno da je tehnička greška razlog suspenzije Tviter profila, moram biti skeptičan i upitati zašto se baš to desilo ambasadama Srbije? U diplomatiji su slučajnosti su retkost, a i kada se dogode opet su kao deo nekog većeg plana – ocenjuje Kaluža.
Alat diplomatije
Kaluža ukazuje da je navodno slučajna suspenzija naloga srpskih diplomatskih predstavništava usledila samo mesec dana pošto je Savet Evrope usvojio zaključke u kojima je upravo potencirana upotreba društvenih mreža u EU.
– Savet Evrope usvojio je zaključke o digitalnoj diplomatiji EU kako bi se obezbedilo da ona postane ključni element spoljnog delovanja EU. Usvojen je i programa Put u digitalnu deceniju. To dovoljno govori o digitalnom segmentu kao jednom od najvažnijih alata diplomatije 21. veka – ističe Kaluža i podseća da je Tviter upravo jedan od tih alata.
Šira strategija
Vladislav Jovanović upozorava da se ovaj događaj mora posmatrati kroz širu sliku poteza javne i tajne diplomatije.
– Ovo je deo jedne celine u nastupu na našu zemlju kroz takozvana javna sredstva i javne načine. Naravno, postoje i drugi oblici postupanja, u onom delu diplomatskih aktivnosti koje se ne prikazuju javno. Međutim, težište se uvek stavlja upravo na ovu vrsti javnih predstava koje treba da omoguće da se ostvare zacrtani ciljevi prema Srbiji. Ne treba izgubiti iz vida da se Zapadu žuri kako bi završio sa osiguranjem svoje teritorijalne pozadine pred neizvesnostima koje predstoje kada je reč o njihovim budućim odnosima sa Rusijom i Kinom – ističe Vladislav Jovanović.
Cenzura umesto demokratije
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje predvodi ministar Nikola Selaković, navodi se da je nedopustivo da diplomatska predstavništva jedne demokratske države budu cenzurisana.
„Republika Srbija je zemlja čije je strateško opredeljenje članstvo u Evropskoj uniji. Naše političke i demokratske standarde, a oni uključuju i medijske slobode, prilagođavamo najvišim evropskim standardima. Zato je i apsurdno što je niz naših diplomatsko-konzularnih predstavništava cenzurisan na jednoj društvenoj mreži koja se hvali time da promoviše demokratiju i pluralizam mišljenja“, ocenjuje se u saopštenju.
U kasnijem pisanom saopštenju portparola Tvitera navedeno je da se svake nedelje uklanjaju milioni naloga zbog kršenja smernica.
„U ovom slučaju (srpskih diplomatskih predstavništava), greškom smo preduzeli mere prinude na više naloga i oni su ponovo aktivirani“, saopšteno je iz Tvitera.
Plaćam cenu za istinu
Među prvima kojima je Tviter ukinuo nalog bio je Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
On je pre samo nekoliko dana ovaj potez ocenio kao direktan napad na slobodu mišljenja i govora zato što je reagovao na anketu koju je objavila TV N1 da „gotovo polovina građana Srbije smatra da su Kosovo i Metohija izgubljeni“.
Arno Gujon je ocenio da mu je nalog ukinut nakon što je raskrinkao kontroverznu anketu koju je objavila Televizija N1 i dodao da je samo na platformi Tviter imao oko 34.000 pratilaca, dok je na svim društvenim mrežama je taj broj deset puta veći.
– Bio sam cenzurisan u pojedinim francuskim i arapskim medijima i hapšen na Kosovu i Metohiji. Očigledno je to cena koju čovek mora da plati kada brani istinu, pravdu i slabije i kada želi da se bavi humanitarnim radom – kazao je Gujon.
Ambasadora povući na konsultacije
Kaluža kaže da navodno slučajno ukidanje zvaničnih naloga ambasada Srbije, otvara diplomatsku mogućnost da se u znak protesta ambasador zemlje u kojoj je ta kompanija registrovana pozove na konsultacije. Inače, sedište kompanije Tviter inc. registrovano je u San Francisku, Kalifornija, Sjedinjene Američke Države.
– Kao socijalna platforma diplomatsko-konzularnog predstavništva, i Tviter služi za pružanje redovnih konzularnih i drugih obaveštenja kao i komunikaciju jedne zemlje prema svojim građanima i obrnuto, a u ovom slučaju Srbije. Onemogućavanjem, odnosno suspenzijom ovakve vrste komunikacije uskraćena je mogućnost za međusobnu komunikaciju što se može smatrati dovoljnim razlogom da se ambasador zemlje u kojoj je registrovana kompanija koja pruža ovu vrstu usluga pozove na konsultacije u Ministarstvo spoljnih poslova – naglašava Kaluža.
