Grupa Revo Hospitality Group (Revo hospitaliti grup), jedan od najvećih hotelskih operatera u Evropi, našla se u ozbiljnoj finansijskoj krizi, a posledice su već vidljive. Hoteli Aedenlife Hotel & Resort (Edenlajf hotel i rizort) na Rugenu, Mövenpick Hotel Frankfurt City (Movenpik hotel Frankfurt siti) i Centro Hotel National Frankfurt, Trademark Collection by Wyndham (Centro hotel nešenel Frankfurt, tredmark kolekšn baj Vindam) prestali su s radom. Ovo su prve konkretne žrtve nakon što je sredinom januara podnet zahtev za nesolventnost za oko 140 povezanih firmi pred Amtsgericht Berlin-Charlottenburg (Okružni sud Berlin-Šarlotenburg).
Prema navodima kompanije, prvobitni zahtev za nesolventnost obuhvatio je 125 hotela u Nemačkoj i Austriji s oko 5.500 zaposlenih. U početku je najavljeno da će poslovanje biti nastavljeno, a plate obezbeđene kroz pretfinansiranje od strane službe za zapošljavanje do marta. Međutim, zatvaranja u Rugenu i Frankfurtu pokazuju da je situacija ozbiljnija nego što se javno priznaje.
„Aedenlife Hotel & Resort Rügen” već je obustavio rad, a rezervacije više nisu moguće. Gosti s postojećim rezervacijama biće obavešteni, uz izvinjenje zbog neprijatnosti. U Frankfurtu je zaposlenima rečeno da je nedelja poslednji dan rada „Mövenpick Hotela”. „Onda hotel više ne postoji”, izjavio je jedan radnik. Slično važi i za „Centro Hotel National Frankfurt”.
Iako je u januaru saopšteno da se postupci vode u okviru samouprave, za četiri firme je pokrenut redovni stečajni postupak. Za privremenog stečajnog upravnika imenovan je Lukas Floter iz kancelarije Flöther & Wissing (Floter i Fising). Pored tri zatvorena hotela, pogođen je i Centro Hotel Goya (Centro hotel Goja) u Volfsburgu.
Razlika je značajna: kod samouprave menadžment ostaje na čelu uz nadzor suda, dok kod redovnog stečaja kontrolu preuzima stečajni upravnik, koji odlučuje o prodaji ili zatvaranju. Izbor redovnog postupka ukazuje na teže finansijske probleme u pojedinim delovima grupe.
Revo, ranije poznat kao HR Group (HR grup), upravlja s oko 250 hotela u 135 gradova i 12 evropskih zemalja. Posluje pod sopstvenim imenima, ali i kao operater za velike lance poput Hilton-a, Accor-a (Akor), Wyndham-a (Vindam) i Steigenberger-a (Štajgenberger). Upravo takozvani „white label” (bela etiketa) model dodatno je opteretio poslovanje – hoteli nose ime poznatog brenda, ali ih ekonomski vodi Revo, uz visoke troškove franšiza, standarda i sistema.
Kompanija kao razloge krize navodi rast plata, zakupnina i cena energije, ali ključni problem je nagla ekspanzija. Od 2020. godine portfelj je porastao s 51 na oko 250 hotela. Preuzimanja su finansirana skupim kreditima, dok broj noćenja nije pratio očekivanja.
Revo sada traži međunarodne investitore i najavljuje restrukturiranje do leta 2026. godine. Do tada, neizvesnost ostaje – kako za zaposlene, tako i za goste, koji bi trebalo da pre putovanja provere da li hotel uopšte radi.
Brzi rast, agresivna ekspanzija i oslanjanje na tuđe brendove pokazali su se kao rizična strategija. Umesto stabilnosti, tržište je dobilo zatvorena vrata i neizvesnost – još jedan primer kako ambiciozni planovi bez realnog pokrića završavaju u stečajnim spisima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Slom Revo grupe nije samo priča o jednoj kompaniji, već upozorenje na model poslovanja koji je godinama forsirao rast po svaku cenu. Kada tržište uspori, a troškovi ostanu isti, posledice su neminovne: zatvaranja, neizvesnost za zaposlene i nesigurnost za goste.
Posebno zabrinjava što su prvi teret krize poneli radnici i lokalne zajednice, dok se o strateškim greškama govori tek usput. Agresivno širenje bez stabilne osnove često izgleda impresivno na papiru, ali realnost poslovanja zahteva održivost, a ne samo ambiciju.
Ako restrukturiranje ne donese stvarne promene u upravljanju i kontroli troškova, postoji rizik da će se isti scenario ponoviti. Hotelska industrija je već pod pritiskom visokih zakupnina, energenata i franšiznih obaveza. U takvom okruženju, rast bez pokrića lako preraste u finansijski kolaps.
Piše: Stefan Stojanović
