Srbiju očekuju „teško leto i jesen“ po pitanju Kosova i Metohije, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uoči niza sastanaka posvećenih nastavku dijaloga Beograda i Prištine. Razgovori startuju 9. jula u Parizu, gde se srpski predsednik sreće sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
– Ja odoh na put. Važan razgovor u Parizu, mnogo važan. Tražiću da Evropska unija ima značajniju političku ulogu i razgovarati o važnim geopolitičkim pitanjima – rekao je Vučić. Pregovori, kako je objasnio, neće biti nimalo ugodni. Naprotiv!
– Niko ništa neće da nam da, već će da nas pritiskaju da izgubimo. Zato nam je potrebno jedinstvo i da budemo snažni, hrabri i racionalni, da razumemo našu poziciju u svetu, ali i da budemo dovoljno čvrsti – poručio je predsednik Srbije u vanrednom obraćanju građanima.
EU se, posle nedavnog otkazivanja sastanka u Vašingtonu, okrenula ponovnom uspostavljanju dijaloga Beograda i Prištine, a zgusnuta agenda susreta posle Pariza nastavlja se dan kasnije, u petak, video-samitom u organizaciji Francuske i Nemačke. U subotu uveče, kako je Vučić najavio, sreće se sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i Avdulahom Hotijem, koga Priština delegira kao premijera. U nedelju, 12. jula, u Briselu se nastavlja dijalog Beograda i Prištine, a domaćini sastanka su šef diplomatije EU Žosep Borel i Miroslav Lajčak. U sedištu EU smatraju da je to prilika za nastavak rada na postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa. Za zelenim stolom će se naći i Vučić i Hoti.
Sastanak u Parizu je, prema rečima dugogodišnjeg diplomate Zorana Milivojevića, uvod u nastavak dijaloga, dok će se u nedelju videti da li će on biti nastavljen.
– Treba prvo da se iskristališu platforma i uslovi za nastavak dijaloga. Vidimo očigledan interes EU da se razgovori ubrzaju i Nemačka ih gura tokom svog predsedavanja EU da ostvari neki rezultat i povrati kredibilitet Unije na globalnom nivou, kao i da pojača kohezione faktore unutar zajednice, ali i da pojača ulogu Brisela u odnosu na Vašington u tim razgovorima. Dok Evropa ubrzava dijalog zbog sebe, Srbija mora da zna gde je tu i šta sve to znači za nju, jer koliko vidimo i proširenje EU je za nas na dugom štapu – ukazuje ovaj diplomata.
Video sastanak Beograda i Prištine u Parizu je protokolaran, a nedeljni u Briselu, koji se održava sa predstavnicima EU, biće operativniji, jer posvećen metodologiji daljih pregovora, smatra politički analitičar Dušan Janjić, koji samit 12. jula vidi kao početak formalnijeg dijaloga koga nije bilo više od 20 meseci.
– Veoma je dobro da je to krenulo – kaže Janjić. On ističe da treba biti dobro pripremljen i ne dozvoliti da se dijalog prekida taksama ili nečim sličnim. Kako je naveo, prekid ne treba da traje tako dugo kao što je sada, „jer kad imate dijalog, sigurno je da nećete imati sukobe“.
– Očekujem da će Lajčak imati najmanje jedan mandat, a možda i drugi i treći, dok se ovo pitanje reši. Na ovom pitanju trebalo bi raditi do kraja 2022. godine da bi se došlo do kvalitetnog rešenja – zaključuje Janjić.
Nadmetanje Brisela i SAD
EU bi, kaže Zoran Milivojević, da parira Americi, koja je nedavno sastankom najviših predstavnika Beograda i Prištine htela da pokrene nastavak dijaloga, ali do njega posle podizanja predloga optužnice za ratni zločin protiv Hašima Tačija nije došlo.
– Pokazalo se da specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel ima prihvatljivije i konstruktivnije predloge – smatra diplomata.
Ne juriti rokove
U osvrtu na rokove za postizanje konačnog sporazuma Dušan Janjić (na slici) kaže da treba biti oprezan.
– Iskustvo nas uči da ne treba biti naivan i poleteti za rokovima. EU birokratija tako razmišlja, i u redu je postavljati neke okvire. Kad je reč o situaciji na Kosovu nema uslova da održavanje političke stabilnosti. Novi izbori nisu isključeni, a tu ima prostora koji političari mogu da iskoriste za odlaganje. Na strani Srbije su stvari izvesnije, bar što se tiče političke scene – tvrdi Janjić.
