Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon nedavno je najavio Nacionalnu strategiju za očuvanje i jačanje odnosa Srba iz rasejanja i okruženja s maticom. O toj i drugim temama, važnim za srpski narod koji živi van domovine, govori za „Vesti“.
Možete li da nam kažete šta sadrži ova Strategija?
– Srbija je 2011. usvojila Strategiju za dijasporu i Srbe u regionu. Taj dokument, nažalost, nije sprovođen. Mi smo iz te, dobro napravljene Strategije, izvukli suštinu, na čijoj primeni radimo. To se odnosi, pre svega, na očuvanje maternjeg jezika, bez kojeg nema očuvanja identiteta, i to kroz osnivanje dopunskih škola. Zatim, tu je podrška udruženjima koja povezuju Srbe u rasejanju i čuvaju tradiciju, putem konkursa za sufinansiranje projekata. Sve to ćemo detaljnije uobličiti u novoj strategiji, koja će sadržati suštinu iz stare, ali će biti aktuelnija i uz nju će ići i akcioni plan za primenu.
Digitalizovani konkurs
Da li ste stupili u kontakt sa dijasporskim organizacijama širom sveta?
– Srećem se svakog dana sa predstavnicima naše dijaspore. Njima je potrebno da se osećaju da su nam važni, da pripadaju negde i kada dođu s idejama, da ih saslušamo. To je naše bogatstvo, to su ljudi koji znaju više jezika, kultura i oni su pravi most između Srbije i sveta. Nedavno smo pred oko 350 predstavnika organizacija iz celog sveta predstavili digitalizovani konkurs za finansiranje projekata. Oduševljeni smo odzivom. Očigledno organizacije iz dijaspore prate naš rad, a ideja o digitalizaciji konkursa im se dopala i imaćemo dosta predloženih projekata.
Koje još korake činite na čvršćem povezivanju matice i dijaspore?
– U Beogradu redovno primam predstavnike našeg rasejanja kako bih se upoznao sa njihovim problemima i očekivanjima. Dugi niz godina Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu finansira kampove za decu i razne druge aktivnosti za mališane iz dijaspore i regiona, koji se okupljaju u Srbiji. Ovaj vid aktivnosti treba jačati, jer veze stvorene u detinjstvu ostaju često za ceo život. Svaki Srbin, gde god da živi i gde god da se rodio, treba da zna da mu je Srbija matica, kako izgleda i kako se u njoj živi. Digitalizovali smo konkurs za finansiranje projekata koji doprinose očuvanju identiteta Srba pa će našim udruženjima iz dijaspore biti lakše da učestvuju bez mnogo papirologije i peripetija. Sarađujemo sa drugim institucijama, skupštinskim Odborom za dijasporu, pokrajinskim Fondom za izbegla i raseljena lica, u želji da se povežemo s našim narodom u različitim delovima sveta.
Kakve utiske nosite iz posete srpskim povratničkim mestima u Federaciji BiH?
– Srbi koji žive u kantonu gde su u manjini, u velikom su siromaštvu i imaju problem da se zaposle. Ipak, ima i mladih sa dobrim idejama i spremnih na sve da ostanu na svojim ognjištima. Kod njih sam prepoznao istu snagu i radost životu kao i kod kosovskih Srba. Obišao sam povratnička mesta, koja su bila potpuno napuštena 1995. U Bosanskom Grahovu sve kuće su bile spaljene. Povratak je počeo 1997. i praćen je brojnim incidentima. Izuzetna je hrabrost ljudi koji su smogli snage da sve obnove i da danas žive tamo.
Susret u Temišvaru
Šta Srbija namerava da uradi kako bi im pomogla?
– Država je više puta pomogla opštine sa srpskom većinom u Federaciji BiH, kako kroz namenske projekte, poput Doma kulture u Bosanskom Grahovu, tako i kroz pomoć budžetima opština, poput pomoći Drvaru. Kroz projekte koje finansira svake godine, Uprava može da pomogne udruženjima građana koja održavaju život i gradski duh u ovim mestima. Kada sam bio u Federaciji, predstavio sam im mogućnosti za konkurisanje kako bi ta pomoć otišla tamo gde je najpotrebnija. Tim ljudima koji su svašta preživeli, pa ipak nisu otišli sa svojih ognjišta, niko drugi ne pomaže i zato je naša dužnost da to činimo.
Planirate li uskoro još neku posetu Srbima u regionu?
– Nedavno sam bio sa Srbima u Rumuniji, u Temišvaru. Tamo su Srbi malobrojni, ali složni, dobro organizovani. Oni tu žive od davnina i dali su slavne ličnosti poput Dositeja Obradovića. Planiram do kraja godine da obiđem sve zemlje regiona, nadam se da ću tokom leta posetiti Crnu Goru, a u planu mi je i Mađarska. Kroz direktan kontakt s predstavnicima lokalnih srpskih zajednica i narodom, bolje razumem njihov položaj i probleme.
Hoćete li ići u neku od zemalja gde je brojna srpska dijaspora?
– To planiram u zavisnosti od pandemijske situacije i događaja koji će moći tamo da se održavaju, ali jedva čekam da obiđem zemlje gde žive Srbi u Zapadnoj Evropi, kao i preko okeana.
Milioni za Kosovo
Koliko je pomoći uručeno putem humanitarne organizacije Solidarnost za Kosovo čiji ste osnivač?
– Finansirali smo projekte u vrednosti više od pet miliona evra, organizovali 45 konvoja humanitarne pomoći, izgradili desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama. Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike, kako bi ljudi živeli od svog rada, a ne od pomoći. Srbi na Kosovu i Metohiji su vredni i radni, treba im samo pomoći na početku, da krenu da rade. Upravo smo priveli kraju farmu za krave muzare u Gračanici i tokom leta planiramo proširenje postojećih farmi i izgradnju sokare da bi voće s KiM moglo da nađe put do tržišta. Renovirali smo oko 40 škola, a inače svake godine izdvajamo oko 100 hiljada evra za obnavljanje škola, koje su u izuzetno lošem stanju.
Još deset dopunskih škola
– Dopunske škole funkcionišu uveče ili tokom vikenda i tu deca mogu da uče, ne samo o jeziku i gramatici, već i o nacionalnoj istoriji, kulturi, geografiji. To je način i da se međusobno socijalizuju na srpskom jeziku jer ima dosta slučajeva da su izolovana. Idu u francusku, nemačku ili američku školu i druže se samo na jeziku zemlje u kojoj žive, dok na srpskom pričaju samo s roditeljima, babama i dedama. Treba da budu svesni da je srpski, ne samo jezik koji se priča u kući, nego i jezik književnosti, jezik nobelovca Ive Andrića. Cilj nam je da ove godine otvorimo deset dopunskih škola u svetu, tamo gde ih nije bilo. Pomoći ćemo finansijski i kroz kupovinu udžbenika i lektira.
