Šutanovac je ispričao da je na jednom sastanku delegacije DS s evropskim zvaničnicima u Briselu pre petooktobarskih promena, Romano Prodi tadašnji predsednik evropske komisije, pitao Đinđića "zašto ne ubijete Slobodana Miloševića".
"Pobedićemo ga na izborima", odgovorio je Đinđić, da bi Prodi kasnije razgovor usmerio u drugom pravcu i rekao: "Šalio sam se, to treba da uradite na izborima", prepričao je Šutanovac taj događaj.
Bivši ministar odbrane ispričao je i o Đinđićevom planu o podeli Kosova, koji je podrazumevao da Srbija prva prizna kosovski deo, ali da joj se pripoji Republika Srpska.
"Krajem 2002. Goran Vesić i ja smo po Zoranovom zahtevu išli u Berlin da razgovaramo sa šefom kabineta tadašnjeg predsednika Kosova o tome šta bi podrazumevala podela Kosova. Zoran je tražio konačno rešenje za Kosovo, a njegova ideja je bila da se dogovorimo oko podele na obostrano prihvatljiv način, posle čega bi Srbija prva priznala kosovski deo. U to vreme neki uticajni intelektualci su ubeđivali Zorana da, ukoliko se dogovori podela Kosova, u isto vreme Srbija pokrene postupak ‘anektiranja0 RS. Zorana su ubrzo posle toga ubili, a prvi atentat u pokušaju je bio upravo kad je išao u Banjaluku", konstatovao je Šutanovac.
On je naglasio da je zaslužan za istorijski dogovor DS i SPS o formiranju vlade, jer je predložio da se Ivici Dačiću da resor policije, koji lider socijalista nije mogao da odbije.
Govoreći o sukobu s Vukom Jeremićem, Šutanovac je ocenio da su imali potpuno različitu političku filozofiju.
"Jeremićeva filozofija je bila uticajnija u kabinetu predsednika i ona se uglavnom sprovodila. Konačno zbog toga smo došli u situaciju da 2012. iz te politike Boris praktično nema podršku ni sa jedne centripetalne političke tačke sveta, ni sa jednog od ona čuvena četiri stuba", rekao je Šutanovac i naveo da je početak kraja DS počeo posle posete nemačke kancelarke Angele Merkel.
"Trenutak kada je Merkelova izašla sa sastanka s Tadićem i njen izraz lica bio je jasan znak da ni DS ni Boris više nemaju simpatije vodeće zemlje Evrope. Nije tajna da je DS posle izbora 2012. bio druga opcija Berlina. Prva opcija bila je SNS", rekao je Šutanovac.
Nekadašnji potpredsednik DS je istakao da su Bojan Pajtić i on 2012. tražili da Đilas bude kandidat za premijera, a da su Miki Rakić i Srđan Šaper bili za Tadića.
"Ali Dačić nije želeo da Boris vodi Vladu. Rekao mi je: može da bude Đilas, možeš da budeš ti, može opet Cvetković, ali ja Borisa neću za premijera", naveo je Šutanovac i dodao da je tog momenta počeo da pakuje stvari u Ministarstvu odbrane.
"Ne znam da li bi Ivica prihvatio Đilasa ili mene za premijera, ali očigledno da Tadić nije želeo da nas predloži", konstatovao je Šutanovac.
On je rekao i da je u DS bilo želja da vladu formiraju sa SNS.
"Ali Tadić je to presekao i rekao da ne želi to da radi. Jednog momenta je čak rekao ‘Pa ja moram još da živim u ovome gradu’", ispričao je Šutanovac i naveo da su Aleksandar Vučić i Miki Rakić bili pozvani u jednu stranu zemlju da naprave dogovor, ali je navodno Tadić vratio Rakića s aerodroma.
Govoreći o dolasku Dragana Đilasa na čelo DS, Šutanovac je ukazao da su kod članstva uznemirenog od šikaniranja i hapšenja procurele vesti da sve to može da se smiri ako se zameni Tadić.
"To nije bilo rešenje, i pokazalo se kao loše. Navodno je postojala svakodnevna komunikacija između nekih ljudi iz DS i SNS, počela je priča da će se DS odmah vratiti na vlast, da ćemo napraviti dogovor sa SNS, pošto Vučić nema pozitivan odnos prema Ivici i da će ga isterati iz Vlade čim Đilas zameni Borisa. To se pokazalo kao dosta naivno", rekao je Šutanovac i dodao da nije tajna da nije podržao izbor Đilasa za predsednika DS-a.
Šutanovac je ocenio da je i za DS i za Tadića bilo bolje da je ostao počasni predsednik stranke.
"Nažalost, izlazak Borisa iz stranke bio je poslednji ekser zakucan u stranku u tom trenutku", rekao je Šutanovac.
