Nakon sedam meseci kućnog, i tri meseca sudskog pritvora, Vrhovni sud je utvrdio njihovu nevinost.
Nijedan, jedan ili dvojica?Prema tvrdnjama advokata Miodraga Brkljača, Albanka koja je žrtva, iznosila je tokom sudskog procesa krajnje kontradiktorne tvrdnje. Najpre je 1999. godine izjavila da ju je silovao jedan čovek, a devet godina kasnije da su je silovala dvojica. |
– Ja sam u teškoj depresiji. Teško mi pada jer sam čist i pošten čovek, a doživeo sam tešku traumu u životu. Hapšenje, upropašćavanje porodice, proterivanje iz Prištine… Nemoguće mi je sada da govorim o onome šta smo doživeli moja deca i ja. A njihova namera koja je, to se zna – proterivanje sa naših vekovnih ognjišta. Optuživali su me da ću da pobegnem, ali sam im rekao da nikada neću biti izbeglica i begunac, jer nemam razloga da to – ispričao je u suzama Bojković.
Proces protiv Dejanovića i Bojkovića ilustruje apsurdni rad kosovskog pravosuđa i kontradiktorne presude kakve su, istina pravno moguće, ali se u praksi gotovo nikada ne donose.
Dvojicu Srba je Osnovni sud u Severnoj Mitrovici prvo oslobodio optužbi, da bi Apelacioni sud u Prištini tu odluku aposlutno promenio proglasivši ih krivim i određujući drakonsku kaznu od 22 godine zatvora. Advokat odbrane Milorad Brkljač podseća da je Osnovni sud odlučivao na osnovu i svedočenja i predstavljenih dokaza, a Apelacioni na osnovu spisa.
– Sudsko veće u Osnovnom sudu su sačinjavale tri sudije Euleksa koje su procenile dokaze i izrekle oslobađajuću presudu, da bi Apelacioni sud koji sačinjava mešovito veće – dva stranca i jedan lokalni sudija, donelo dijametralno suprotnu odluku. Nemamo argumente, ali je očigledno da nešto tu ne štima – kaže advokat Brkljač.
Ovo su stvarno nevini ljudi, podvlači on.
– A nikada više ne mogu da se povrate zbog onoga što im se dogodilo. Imaju pravo na neku bednu novčanu satisfakciju i ništa drugo. Oni nikada više ne mogu da povrate psihički mir, zdravlje, stabilnost, sreću u porodici…
