Naš Sunčev sistem juri kroz svemir neverovatnim brzinama, ali nova studija sugeriše da bi mogao biti mnogo brži nego što smo ikada zamišljali.
Iako se procenjuje da Sunčev sistem kruži oko centra Mlečnog puta brzinom od 795.000 kilometara na sat, a sama galaksija putuje brzinom od oko 2,1 miliona kilometara na sat, međunarodni tim naučnika je napravio otkriće koje bi moglo da promeni naše razumevanje univerzuma, izveštava ScienceAlert.
Analiza udaljenih radio-galaksija sugeriše da se krećemo mnogo brže, a ova kontradikcija, kažu istraživači, ima „duboke kosmološke implikacije“. Njihovo otkriće dovodi u pitanje dugogodišnji princip da naš položaj u univerzumu nije ništa posebno.
„Naša analiza pokazuje da se Sunčev sistem kreće više od tri puta brže nego što trenutni modeli predviđaju“, kaže glavni autor Lukas Beme, astrofizičar sa Univerziteta u Bilefeldu u Nemačkoj.
„Ovaj rezultat jasno protivreči očekivanjima zasnovanim na standardnoj kosmologiji i tera nas da preispitamo naše prethodne pretpostavke“, dodao je.
Tragovi radio talasa
Beme i njegove kolege zasnovali su svoj zaključak na analizi raspodele radio galaksija. To su galaksije koje emituju snažne radio talase, vrstu zračenja koja može da prodre kroz kosmičku prašinu i gas, pružajući nam ključne informacije o udaljenim objektima koje inače ne bismo mogli da vidimo.
Posmatranjem dovoljno velikog broja takvih galaksija moguće je otkriti suptilnu neravnotežu izazvanu našim kretanjem. Ovaj efekat, poznat kao dipol broja izvora, manifestuje se u pojavi nešto više galaksija u pravcu našeg putovanja nego iza nas.
Neočekivani rezultati
Koristeći podatke sa tri radio-teleskopa, uključujući evropsku mrežu LOFAR, koja je sprovela najdublje radio istraživanje do sada, naučnici su primenili novi statistički pristup. To im je omogućilo da preciznije izmere takozvani kosmički radio-dipol.
Rezultati su bili iznenađujući. Dipol koji su detektovali bio je 3,7 puta jači nego što je predviđeno standardnim modelom univerzuma, a odstupanje je premašilo pet sigma – statističku meru koja ukazuje na izuzetno visoko poverenje u otkriće.
Preispitivanje osnova kosmologije
Otkriće direktno dovodi u pitanje standardni model, koji objašnjava istoriju univerzuma od Velikog praska. Jedna od osnovnih pretpostavki ovog modela je kosmološki princip, koji kaže da je materija, posmatrana u dovoljno velikoj razmeri, ravnomerno i homogeno raspoređena. Drugim rečima, naše mesto u univerzumu ne bi trebalo da bude posebno ili da nam nudi jedinstvenu perspektivu.
„Ako se naš Sunčev sistem zaista kreće ovako brzo, moramo preispitati fundamentalne pretpostavke o strukturi univerzuma velikih razmera“, objašnjava koautor Dominik J. Švarc, kosmolog sa Univerziteta u Bilefeldu.
„Alternativno, raspodela samih radio-galaksija može biti manje ujednačena nego što smo verovali“, dodaje Švarc.
