Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava, na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Potpisana je 29. juna 1994. godine u Sofiji od strane podunavskih zemalja i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi.
Dunav protiče kroz deset evropskih zemalja: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Po dužini je druga evropska reka, posle Volge u Rusiji. Jedina je reka na kojoj se nalazi čak četiri glavna grada, a to su Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.
Sa svojih 2.888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok.
Sasvim je zanimljivo da je, od deset evropskih zemalja kroz koje protiče Dunav u Srbiji najširi, najuži i najdublji, kao i da protiče kroz Đerdapsku klisuru, najdužu klisuru u Evropi.
Pred sam ulazak u Đerdapsku klisuru njegova širina prelazi preko neverovatnih 6,5 kilometara. U istoj klisuri je i najdublji, oko 90 metara, ali i najuži, jer se sužava na manje od 150 metara. U Srbiji je i jedna od deset najvećih brana na svetu, hidroelektrana „Đerdap“.
Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP „Gornje podunavlje“, SRP „Karađorđevo“, park prirode „Tikvara“, PP „Begečka jama“, nacionalni park „Fruška gora“, SRP „Koviljsko–petrovaradinski rit“, SRP „Titelski breg“, PIO „Ade i odseci kod Slankamena“, SRP „Deliblatska peščara“ i Labudovo okno, kao i nacionalni park „Đerdap“.
Dunav je vekovima bio glavna plovna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka evropske civilizacije. Pored Dunava u Srbiji se nalaze svedoci burne istorije kao što su tvrđava u Baču, zatim Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir i Trajanova tabla.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dunav je reka sa mnogo imena, na jezicima mnogih naroda. Tračani su ga nazivali Istros, Skiti Mataos, Rimljani Danister i Danubius, Grci Dunavius, Nemci i Austrijanci ga zovu Donau, Francuzi Le Danibe, Mađari Duna, Italijani Danibo, Turci Tuna, Rumuni Dunarea, Česi, Slovaci i Rusi Dunaj, Srbi i Bugari Dunav.
Piše: Siniša Kostić
