Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na pet godina zatvora sudiju Osnovnog suda u Lazarevcu Svetlanu Stojanović zbog primanja mita od 2.000 evra, a njenog supruga Miroljuba Stojanovića koji joj je u tome pomogao na četiri i po godine zatvora.
Stojanovićevoj je izrečena i mera zabrane obavljanja poslova u pravosuđu od pet godina i oduzeta joj je imovinska korist stečena krivičnim delom od 2.000 evra. Ovom odlukom, koja je danas objavljena, odbijene su kao neosnovane sve žalbe i potvrđena je prvostepena presuda Specijalnog suda u Beogradu iz februara prošle godine.
Stojanović je osuđena jer je 8. novembra 2018. godine kao sudija Osnovnog suda u Lazarevcu posredno zahtevala i primila novčani iznos od R. M, da bi kao predsednik veća u postupku protiv V.M. optuženog za krijumčarenje ljudi, izvršila službenu radnju, koju ne bi smela izvršiti – da namerno unese bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u pisani otpravak presude, koja bi po svom značaju prouzrokovala ukidanje presude.
To je uradila u cilju donošenja povoljnije odluke za okrivljenog u ponovljenom postupku, a suprug joj je pomogao da dođe do novca, dovevši u kuću R. M. gde mu je objašnjeno da za uslugu sudije treba da im preda 2.000 evra. Pošto je R.M. otišao po novac i ponovo došao u kuću okrivljenih, predao je 2.000 evra Stojanoviću.
Stojanović je prema presudi, novac prebrojao i stavio ga u džep, gde je u navedenom iznosu i pronađen prilikom pretresa stana od strane pripadnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
U obraloženju odluke o kazni, Apelacioni sud smatra da je prvostepeni pravilno cenio i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti za Svetlanu Stojanović i njenog muža.
Od olakšavajućih okolnosti sudovi su imali u vidu da je “porodična žena i da ranije nije osuđivana”, a od otežavajućih “pobude iz kojih je delo učinjeno i jačinu ugrožavanja zaštićenog dobra”.
Za Miroljuba Stojanovica kao olakšavajuću okolnost sudovi su cenili što nije nije osuđivan i da je porodičan covek, dok je od otežavajućih okolnosti cenio “visok stepen upornosti prilikom izvršenja dela i jacinu zašticenog dobra”.
