Predsednik Aleksandar Vučić uoči susreta u Moskvi s Vladimirom Putinom 25. novembra rekao je da je za Srbiju trenutno najvažnija tema cena gasa, ali i poručio da će se nastaviti sa zajedničkim projektima s Gaspromom, te da naša zemlja ostaje vojno neutralna i prijatelj i partner Rusije.
Vučić je govorio za Jutjub kanal Solovjev lajv, čiji je autor Vladimir Solovjev voditelj najupečatljivije političke emisije na ruskoj državnoj televiziji, pa su intervju preneli svi tamošnji vodeći mediji, uključujući državne agencije TASS i RIA Novosti.
Da podsetimo, susret na vrhu Vučića i Putina desiće se usred rasplamsale svetske energetske krize, gde je cena gasa tokom prošle sedmice varirala najčešće oko 980 dolara za 1.000 kubnih metara. Za Srbiju još važi cena od 270 dolara na osnovu dugoročnog ugovora koji ističe u januaru naredne godine. Za Srbiju je važno da zadrži dobre uslove i u narednom ugovoru, budući da niska cena energenata privlači strane investitore i otvara nova radna mesta uprkos činjenici da su plate kod nas više nego u drugim zemljama regiona.
Prema predsednikovim rečima, s Vladimirom Putinom razgovaraće ne samo o ceni gasa, već i povećanju obima snabdevanja.
Tajne u četiri oka
– Ovog puta imaćemo mnogo konkretnih stvari o kojima ćemo razgovarati. Nešto mogu da otkrijem, a ostaviću ponešto u za razgovor u četiri oka s Putinom. Ipak, u ovom trenutku glavno pitanje za Srbiju je gas. Uveren sam da ću s Putinom naći rešenje za tri stvari, a to su cena gasa, njegova količina i to da je Srbiji potrebno sve više gasa. Ako smo nekada trošili 1,1 milijardu kubnih metara gasa, sada koristimo 2,7 milijardi. Trebalo bi da postignemo dogovor o povećanju isporuka gasa jer naša privreda najbrže raste u Evropi – poručio je Vučić.
On je istakao da je predsednik Putin uvek pokazivao razumevanje za Srbiju u teškim okolnostima i da će tako biti i ovog puta. Vučić je ipak priznao da je zabrinut iako polaže velike nade u susret s Putinom.
– Iskoristiću izreku iz srpskog jezika, jedva da sam živ, dok ne prođe taj susret, toliko je važan za nas – rekao je Vučić.
Nastavak Turskog toka
Predsednik je istakao i da je Srbija spremna da sa ruskom kompanijom Gasprom nastavi da realizuje projekte izgradnje interkonektivnih gasovoda kao nastavka Turskog toga kroz zemlje Evropske unije.
– Želim da ljudi u Rusiji znaju da je Srbija uspešno odolela pritiscima po potanju Rusije. Nikada nismo predstavljali problem, ni kad je trebalo da bude građen gasovod Južni tok (projekat nije realizovan jer je Bugarska odustala pod pritiskom SAD), ni kada je građen Turski tok, niti njegov Balkanski tok (kroz Srbiju i Mađarsku). Srbija je zajedno s Gaspromom izgradila gasovod dužine 400 kilometara i njime danas već teče gas. A spremni smo da dalje širimo interkontektore Turskog toka u regionu – istakao je Vučić.
Nećemo sankcije
Vučić je podsetio i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nikada nije uvodila sankcije, niti odluke protiv Rusije.
– Nikad nismo dozvolili da bilo šta utiče na naše odnose sa Ruskom Federacijom – istakao je predsednik Srbije.
Nikad u NATO!
Predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu je reko da nema uvek isto mišljenje s Putinom, ali da je u strateškim pitanjima dijalog otvoren. On je ukazao da Srbija čuva vojnu neutralnost i ne namerava da uđe u NATO.
– Jednom prilikom, a bio je to naš deveti sastanak, Putin mi je rekao: „Dobro, vi možete ući u NATO, ali naši narodi će ostati prijatelji.“ I tako sam ga slušao 35 minuta, a potom upitao: „A ko vam je uopšte rekao da će Srbija u NATO?“ Posle pauze ponovio sam Putinu da je Srbija vojno neutralna zemlja i da neće u NATO. Rekao sam mu: „Govorim o budućnosti. Vojna neutralnost je dugoročno opredeljenje Srbije. Ne razumem kako je neko mogao da vam kaže da mi idemo u NATO“ – ispričao je Vučić.
On je rekao da je tada kazao Putinu i da Srbija neće uvoditi sankcije protiv Rusije.
– To sam garantovao i dao mu reč. Jer to je interes ne samo Rusije nego i Srbije. Od tog trenutka mi nismo imali teških razgovora, a bilo je još mnogo sastanaka sa Putinom i za Srbiju su to uvek bili važni susreti. Ovog puta (25. novembra) to je opet važan sastanak zbog situacije u regionu Zapadnog Balkana, odnosa Beograda i Prištine, ali i u celom regionu i dešavanja u BiH, kao i zbog energetske situacije u Evropi i kod nas u Srbiji – rekao je Vučić.
Uvažava naš narod
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Putin predsednik velike države, a on predsednik male zemlje, a da je zadovoljan što Putin uvek pokaže da ceni i uvažava naše ljude i zemlju.
– Smatram da je Putin snaga Rusije i da je uzdigao vašu zemlju u vojnom i političkom smislu – dodao je Vučić.
Berze eksplodirale
Kao što smo pisali, cena gasa na berzama raste od početka avgusta, kad je iznosila 515 dolara za 1.000 kubnih metara, da bi 6. oktobra dosegla istorijski rekord od 1.937 dolara.
Ovakvo stanje izazvala je predeljenost EU za obnovljivim, zelenim izvorima energije koji nisu još dovoljno tehnološki razvijeni da bi zamenili tradicionalne. Usled toga, zatvarane su nuklearne i elektrane na ugalj. Takođe, kad je usled pada privrede i krize izazvane pandemijom gasa prošle godine pao na 40 dolara, EU se opredelila na za berzanske cene umesto onih opredeljenih dugoročnim ugovorima s Gaspromom i ispraznila svoja skladišta.
U međuvremenu je u igru ušla Kina i rezervisala deo ruskih gasnih kapaciteta za sebe. Pritom je velika tražnja za gasom u ekonomijama Azije koje se brže oporavljaju od prošlogodišnjeg udara pandemije dodatno ubrzala rast cena.
Ipak, ruske najave da će uredno snabdevati evropsko tržište prepolovile su rekordnu cenu od 6. oktobra. Tako je početkom novembra gas koštao 750 dolara za 1.000 kubnih metara, ali je potom opet poskupeo do 980 evra. Tokom protekle sedmice desio se blagi pad cena, pa je poslednji radni dan uoči vikenda na evropskim berzama gas koštao 885 dolara. Pritom je tokom dana cena varirala između 940 i 885 dolara, pa se malo ko još usuđuje da prognozira kretanje tržišta gasa na kratak i srednji rok.
Stabilnu i nisku cenu uživale su samo zemlje koje su, poput Srbije, imale dugoročne ugovore sa Gaspromom.
Izborili smo se s plimom migranata
Predsednik Vučić istakao je u intervjuu da očekuje da će se naći mirno rešenje za migrantsku krizu na granici Belorusije i zemalja EU.
– Nadam se da će ta kriza konačno biti rešena. Ti ljudi, migranti, žrtve su postojećih sukoba u svojim zemljama. I nadam se da će se odnosi Belorusije s Poljskom i Litvanijom poboljšati, da će se razgovarati i naći mirna rešenja za sve probleme – rekao je srpski predsednik.
Vučić je istakao da je preko Srbije u jednom trenutku prošlo oko milion migranata.
– Nije bilo lako, ali smo sve uspeli da organizujemo. Nemamo nove prilive Avganistanaca, ali smo imali Sirijce i Iračane – ispričao je Vučić.
Migrantska kriza dramatično je eskalirala 8. novembra na granici Belorusije s Poljskom, Litvanijom i Letonijom, a nekoliko hiljada ljudi u ovom trenutku prišlo je poljskoj granici s beloruske teritorije i ne napušta pogranično područje. Zemlje Evropske unije optužile su Minsk za namernu eskalaciju i zapretile novim sankcijama, a beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko poručio je da zapadne države snose krivicu za krizu, pošto njihove akcije primoravaju ljude da beže od rata.
