Ideja za prve strip časopise koji su pokretani u Beogradu nije nastala baš sasvim slučajno i spontano. Agencija Avala, koju je vodio A. M. Popović, zastupnik francuskog izdavača Hašetea, uvozila je inostranu štampu, pa se ona između dva svetska rata mogla redovno kupovati u Srbiji.
Strip se u Evropi u savremenom obliku, a to je američka varijanta avanturističkog stripa, pojavio baš u vreme kada i u Srbiji. Na dan kada je u „Politici“ krenuo „Detektiv Iks 9“, dakle 21. oktobra 1934, u Francuskoj je pokrenut prvi magazin „Mikijeve novine“ poznatog izdavača Pola Vinklera, a svega tri dana kasnije u Italiji je počeo da izlazi „Avanturist“ iz kuće „Mondadori“.
Ova i još neka glasila, kao što su „Topolino“, „Robinson“ i „Hop-la“, osvanula su u Beogradu odjednom i na mnogo mesta, što je očigledno podstaklo i domaće izdavače na slična izdanja.
Iako je uticaj francuskih i italijanskih listova, koji su i danas vodeći u svetu stripa, ostavio trajan pečat u jugoslovenskom predratnom izdavaštvu, domaći izdavači su i dalje najzaslužniji za veoma kvalitetan izbor uvoznih stripova i nesumnjivu podršku jugoslovenskim autorima.
Tako će se u drugoj polovini tridesetih godina pojaviti vrhunska dela ove nove umetnosti. To je uočljivo već kod prvog jugoslovenskog strip lista: uz „Flaša Gordona“ redakcija „Stripa“ objavila je i radove tri domaća autora – Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva i Nikole Tiščenka.
Rođenje „Politikinog zabavnika“
Grafički dizajn i koncepcije domaćih strip časopisa bili su upadljivo slični srodnim inostranim publikacijama. Tako je, na primer, časopis „Strip“ potpuno preuzeo zaglavlje italijanskog „Topolina“, dok su beogradska izdanja „Mikijeve novine“ i „Robinzon“ pozajmili nazive istoimenih Vinklerovih listova. Čak će i novo izdanje najstarije kuće na Balkanu „Politikin zabavnik“ dosta slediti koncepciju i izgled popularnog francuskog izdanja, „Mikijevih novina“.
