Srpski narod se mnogo puta u svojoj istoriji suočavao sa strašnim stradanjima i pošastima. Zato možda i ne čude ovakve izreke koje, nekome sa strane, mogu delovati morbidno i „nenormalno“.
Neke od ovih izkreka sakupio je i zapisao Vuk Karadžić, nekima se poreklo ne zna, a neke su i novijeg datuma. Sve se u savremenom govoru koriste jako često, maltene svakodnevno, a ljudi uglavnom ne znaju njihovo poreklo ni koliko su pojedine tužne i strašne.
Predstavljam vam neke od tih izreka:
Nosi kao čuma decu
“Čuma” je narodni naziv za kugu. Reč je o strašnoj zaraznoj bolesti koja je u prošlosti odnela stotine hiljada ljudi širom Evrope, a i u Srbiji. Najviše su stradali najosetljiviji – deca.
Niko nije prorok u svom selu
Po predanju, ovo je rečenica Isusa Hrista koju je uputio meštanima svog rodnog mesta koji ga nisu prihvatali kao Božijeg glasnika.
Maca ti je pojela jezika
U engleskoj mornarici, za manje prekršaje, poput nepoštovanja nadređenih, spavanja na straži ili pijanstva, izgrednici su bili kažnjavani šibanjem bičem sa devet šiba koji se zvao “Mačka sa devet repova”. Bol je bio toliko jak da je veliki broj žrtava nakon izvršenja kazne neko vreme bio potpuno nem.
Smeje se k’o lud na brašno
Postoji teorija koja smatra da izraz ima makedonske korene. Tamo je postojao običaj da se duševni bolesnici (koji su se često i histerično smejali) leče uz molitve nad brašnom od kojih su zatim pravljeni hlepčići koje bi ovi jeli.
Budi dobra da ne budeš modra
Izreku je zapisao Vuk Karadžić u knjizi “Srpske narodne poslovice” 1849. godine uz objašnjenje da tako muž preti svojoj ženi, a danas nam govori o ne baš laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji.
