Regionalno izdanje medicinskog časopisa The Lancet za Zapadni Pacifik objavilo je istraživanje o faktorima rizika za demenciju u regionu koji uključuje Australiju, Kinu i Japan, kao i zemlje u Pacifiku i Jugoistočnoj Aziji. U tekstu se kaže da će se slučajevi demencije u regionu skoro utrostručiti do 2050. godine, što čini više od 50 odsto globalnih slučajeva.
Ovaj region inače ima jednu od najvećih i najbrže rastućih starijih populacija na svetu.
Rizici od bolesti
Mnogi faktori rizika za demenciju, kao što su starenje, genetika i biti žena, ne mogu da se izbegnu.
Za nekoga između 60 i 64 godine u Australiji, rizik od demencije iznosi oko 15 na 1.000, a raste na 429 na 1.000 za osobe starije od 90 godina.
Trenutno nešto više od 410.000 Australijanaca živi sa četiri glavna oblika demencije: Alchajmerom, vaskularnom, frontotemporalnom i demencijom Levijevog tela uzrokovanom Parkinsonovom bolešću. Kako populacija Australije stari i raste, predviđa se da će se ova cifra udvostručiti do 2050-ih.
To je realnost koja je posebno potresna za žene. Naime, demencija je vodeći uzrok smrti žena, koje čine 63 odsto obolelih od demencije u Australiji.
Jedan od načina smanjenja šanse za razvoj demencije je vođenje računa o 14 promenljivih faktora rizika koji mogu da se reše promenama načina života ili lekovima, i koji mogu da budu efikasni u prevenciji ili odlaganju pojave demencije u čak 45 odsto slučajeva.
Mnogi od 14 rizika su prilično poznati: prekomerna konzumacija alkohola, gojaznost, hipertenzija, pušenje, dijabetes, visok LDL holesterol, zagađenje vazduha i neaktivnost. Traumatske povrede mozga su još jedan rizik.
Uticaj još četiri rizika: razlike u obrazovanju u ranom životu, socijalna izolacija, vid i gubitak sluha, mogu da iznenade mnoge. Međutim, objašnjenje je relativno jednostavno, što više stimulacije vaš mozak prima, više neuronskih veza stvara, i može bolje da odloži uticaj kognitivnog pada.
Nelečena depresija na listi
Još jedan zabrinjavajući faktor rizika koji pokreće demenciju, a koji se prvi put pojavljuje na listi je – depresija.
– Rastuća stopa depresije zajedno sa dijagnozama demencije izazvana starenjem stanovništva je ’savršena oluja’. Depresija je glavni faktor rizika za demenciju koji se može promeniti. Efikasnije lečenje depresije kroz lekove, terapiju i promene načina života mogli bi da smanji rizik od demencije – ocenio je profesor Metju Kirnen, direktor Neurološkog istraživanja Australije i koautor objavljenog istraživanja.
Od 2014. došlo je do skoka od 46 odsto u broju recepata izdatih u Australiji za lečenje demencije. Četiri leka se rutinski prepisuju, ali još uvek ne postoji magična pilula koja može da zaustavi ili preokrene stanje.
Međutim, profesor Kirnen očekuje pojavu novih medikamenata koji mogu da leče ova stanja.
Kako utiče dijabetes?
Naučnik i predavač na Univerzitetu u Sidneju Nikolas Hant, vodi Biogenerontološku grupu u ANZAC istraživačkom institutu, koji istražuju kako metaboličke bolesti dovode do stanja poput dijabetesa, a takođe utiču na rizik od demencije.
– Jetra je jedno od glavnih metaboličkih čvorišta tela. Najbolji način da razmišljate o njoj je kao o ogromnom sistemu za čišćenje vaše krvi. Njen posao je da obradi glukozu, oseti naše potrebe za insulinom, pogleda hranljive materije koje ima i uravnoteži taj odnos. Vaša sposobnost da očistite loše materije je glavni izazov, a neuspeh da to uradite je potencijalni akcelerator demencije – naglasio je Hant.
Nedavna istraživanja sugerišu da svaka osma osoba sa dijagnozom demencije zapravo pati od bolesti jetre, kao što je ciroza. Ako oštećenje jetre nije previše napredovalo, teoretski je moguće da simptomi kognitivnog opadanja nestanu tokom lečenja.
– Dijabetes nije samo stanje koje utiče na mišiće, masnoće ili jetru. Ta ista neravnoteža glukoze može da se desi i u mozgu – naglasio je Hant.
Nedavno istraživanje koje je sproveo Institut ANZAC sugeriše važnu ulogu bubrega u čišćenju beta amiloida. Sem toga, novi lekovi za dijabetes koji poboljšavaju osetljivost na insulin mogu da pomognu pacijentima sa Alchajmerovom bolešću lečenjem osnovnih metaboličkih problema.
I Hant smatra da postoji sve više dokaza da lekovi za dijabetes mogu da budu potencijal za lečenje Alchajmerove bolesti sa trećom fazom kliničkih ispitivanja koja su već u toku.
Prevencija od detinjstva
Nik Fuler, stručnjak za metaboličko zdravlje sa Univerziteta u Sidneju, naveo je da grupa metaboličkih bolesti: visok krvni pritisak, visok holesterol i povišen šećer, mogu da povećaju verovatnoću razvoja demencije za 12 do 30 odsto.
– Porodica sa malom decom, posebno mlađom od pet godina, ima odličnu priliku da oblikuje svoje životne sklonosti prema hrani – naglasio je Fuler, čija nova knjiga „Zdravi roditelji, zdrava deca“ ima za cilj da nauči roditelje kako da deci prenesu zdravu hranu, navike vežbanja i spavanja i smanje faktore rizika od bolesti.
Na ovaj način se smanjuje rizik da će osoba posle 60. godine oboleti od demencije.
Zdrava ishrana, dobar san…
Ako se pitate kako danas možete početi sa smanjenjem rizika od demencije, odgovor je jednostavan. Recite „da“ pozivu na večeru, jedite kvalitetno i, naravno, naučite nešto novo i dozirajte društvene interakcije. Ovo je životnog stila koji može da pomogne u smanjenju rizika od demencije.
Ukoliko vam je sluh lošiji, vreme je da koristite slušne aparate kako bi vam se moždani putevi aktivirali. Ujedno, završite dan dobrim snom, kao bi omogućili mozgu da se resetuje i oslobodi nakupljenih beta amiloida, koji se nalaze kod pacijenata sa Alchajmerom.
