Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdi da je naša zemlja ostvarila napredak u reformama i napravila pomake na evropskom putu, o čemu svedoči otvaranje jednog i ispunjavanje dva klastera u okviru nove metodologije priključenja Evropskoj uniji.
Brnabićeva ističe da je to konstatovano i na Međuvladinoj konferenciji Srbije i EU u Luksemburgu, dodajući da su nam brojne članice Unije obećale podršku i prepoznale novu energiju i spremnost srpske države da sprovede reforme, posebno u domenu vladavine prava. Međutim, da ima zemalja koje Srbiji stalno podižu lestvicu i stavljaju joj prepreke na evropskom putu potvrđuju najave Hrvatske, odnosno njenog ministra inostranih poslova Gordana Grlića Radmana, koji je nedavno otkrio da njegova zemlja podstiče pet članica EU koje nisu priznale nezavisno Kosovo da to što pre učine.
Šef hrvatske diplomatije ni posle Međuvladine konferencije u Luksemburgu nije propustio priliku da Srbiji stavi dodatne tegove na noge kako bi joj zakomplikovao evropsku perspektivu.
– Od Srbije se traže jasni odgovori, pre svega suštinski i održiv napredak u temeljnim područjima. Srbija bi trebalo da pokaže političku volju za ispunjavanje svih onih kriterijuma i reformi kao i posvećenost evropskim integracijama. U tom smislu gledamo na područje vladavine prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju sa međunarodnim krivičnim sudom, priznavanje genocida u Srebrenici i jačanje dobrosusedskih odnosa kako sa članicama EU tako i onima izvan EU – rekao je Grlić Radman.
Uslovljavanje vezano za rat, a naročito teza da Srbija mora da prizna genocid u Srebrenici kako bi se kvalifikovala za EU, još nikom nije ispostavljeno, pa se očekuje da Brisel neće naknadno uvrstiti na listu sadašnjih zahteva koje Beograd mora da ispuni. Ipak, praksa pokazuje da bi to mogao da bude još jedan vid pritiska na Srbiju uoči nastavka dijaloga sa Prištinom, koji ima značajan, ako ne i presudan uticaj na evropske integracije.
Na to veliki uticaj ima i vladavina prava, što će, prema najavi srpske premijerke, u narednom periodu, biti u fokusu naše zemlje.
– Nadam se da ćemo do kraja godine otvoriti još dva klastera tokom predsedavanja Slovenije do kraja godine. Jasno je šta treba da uradimo, pozitivna stvar je što smo konstatovali da je otvoren klaster jedan, najznačajniji u okviru nove metodologije i jasno je šta se očekuje od Srbije da bi otvorila klastere 3 i 4. Nastavljamo sa reformama – poručuje premijerka.
Vidljiv napredak
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da se vodila suštinska debata o tome šta treba učiniti.
– Napredak u Srbiji je vidljiv, što kreira novi zamah za sve. Prema novoj metodologiji klaster 1 je već otvoren i moramo nastaviti tokom slovenačkog predsedavanja da ubrzamo proces, ali mora i Srbija da učini svoje – poručio je Varhelji.
