Ustavni sud Srbije odbio je kao neosnovane četiri ustavne žalbe vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića kojima je osporavao sudska rešenja o produženju mere zabrane napuštanja boravišta uz privremeno oduzimanje pasoša.
Ustavne žalbe Mišković je podneo preko punomoćnika tokom 2014. i 2015. godine, a Ustavni sud ih je spojio u jedan predmet i uz suprotno mišljenje, 1 naspram 13 sudija, doneo odluku na sednici Veća 4. aprila ove godine.
Odluka je u celosti, sa izdvojenim mišljenjem sudije Tomislava Stojkovića, objavljena u „Službenom glasniku“ od 3. maja.
Mišković je 5. marta, nakon ponovljenog suđenja, u Specijalnom sudu u Beogradu prvostepenom presudom osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu da utaji porez po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320,3 miliona dinara.
Istog dana sud mu je ukinuo meru zabrane napuštanja boravišta uz oduzimanje pasoša, koju je osporavao ustavnim žalbama.
U obrazloženju odluke Ustavnog suda navodi se da je taj sud u decembru 2018. odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Mila Ðuraškovića (koji je u optužen u istom postupku s Miškovićem), kao i da je iz spisa predmeta utvrdio da su obojica bila u „bitno sličnoj činjenicnoj i pravnoj situaciji“.
Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, Miškoviću „nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao“ (pravo na slobodu kretanja, pravo na rad, pravo na pravično sudenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo…).
Ustavni sud je za razloge ovakve odluke uputio na prethodno obrazloženje iz odluke u Ðuraškovićevom predmetu.
U izdvojenom mišljenju sudije Stojkovića, koji smatra da je Miškoviću pravo na slobodno kretanje bilo neopravdano ograničeno (merom zabrane napštanja boravišta i oduzimanja putne isprave), pored ostalog se navodi da je u obrazloženju odluke navedena samo jedna „lapidarna konstatacija da se radi o osporenim rešenjima koja su prethodila ovoj odluci i da su podnosioci bili u bitno slicnoj cinjenicnoj i pravnoj situaciji“.
To, kako je naveo, ne može predstavljati ustavnopravne razloge odbijajuće odluke bez analize činjenica i okolnosti koje su suprotne onome što se pravnim zaključkom Ustavnog suda konstatuje.
Stojković je podsetio da je Mišković dva puta uz odobrenje suda putovao u London i Crnu Goru, kao i da je položio jemstvo od 12.000.000 evra koje, kako kaže, premašuje eventualnu naknadu u smislu finansijske obaveze prema Republici Srbiji.
Zbog toga smatra da ne postoje indicije koje ukazuju da postoji stvarna opasnost od bekstva i da krivični postupak neće biti nesmetano vođen.
Stojković smatra da je u ovom konkretnom predmetu došlo do ograničenja slobode kretanja podnosioca ustavne žalbe, jer nije uspostavljena pravična ravnoteža između suprotstavljenih interesa, opšteg interesa – na jednoj strani da se krivični postupak nesmetano vodi, i na drugoj strani ličnog interesa Miškovića da se slobodno kreće.
