Da stvar bude gora, navala emigranata je posebno velika u Nemačkoj, pa tako ambasador te zemlje u Srbiji Hajnc Vilhelm navodi da je samo do oktobra ove godine azil neosnovano zatražilo 14.000 ljudi iz Srbije. Time je Srbija zauzela nepopularno drugo mesto po broju azilanata, odmah iza građana ratom pogođene Sirije.
Vlada Nemačke je 6. novembra svrstala Srbiju u red "sigurnih država", što znači da će naši državljani koji traže azil uglavnom biti odbijani, i to po ubrzanom postupku. Ambasador Vilhelm dodaje da je Srbija na toj listi uz Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu jer nemačka vlada smatra da je reč o državama u kojima se "ne sprovodi politički progon".
– Usvojen je akt koji se odnosi na pitanje azila i gotovo potpuno onemogućuje da srpski državljani koji traže utočište u Nemačkoj zbog loše ekonomske situacije i dolaze u potrazi za poslom, legalizuju svoj boravak kao politički azilanti. Bilo koji srpski državljanin koji aplicira za politički azil u Nemačkoj moraće da dokaže da je u njegovom konkretnom slučaju bilo progona – ističe ambasador Vilhelm.
Cilj je novac, a ne iseljenjeDo pre dve godine najveći broj azilanata iz Srbije činili su Romi i Albanci s juga Srbije, ali se to promenilo, kažu u MUP-u Srbije i sada se etnička struktura ujednačila. Ti ljudi su uglavnom odlazili ne da bi stvarno dobili azil, već da bi od nemačke vlade u periodu odlučivanja o azilu dobili smeštaj i oko 3.200 evra za četvoročlanu porodicu. Sa skraćivanjem procedure odlučivanja i taj iznos se smanjio, ali to očigledno nije pokolebalo lažne azilante. |
To, međutim, nimalo nije obeshrabrilo lažne azilante, baš kao ni odluka Srbije da krivično goni one koji prevoze ili pomažu lažnim azilantima. Migracije u Nemačku porasle su za trećinu u 2012. i 2013. godini, a od 2007. se uvećale za čak 72 odsto, prema podacima OECD-a.
U tom izveštaju se navodi da je samo 2012. u Nemačku ušlo 400.000 ljudi, uglavnom iz centralne, istočne i južne Evrope. Od svih lažnih azilanata u svetu, jedan od deset odlazi u Nemačku, čime je ova zemlja na drugom mestu "najpoželjnijih" destinacija azilanata, odmah iza Sjedinjenih Država.
– Vize za zemlje EU za građane Srbije ukinute su 2009. i bio bi veliki korak unazad da se ukine vizna liberalizacija, pogotovo što je Srbija započela pregovore o članstvu. Ali, s obzirom na to da se broj azilanata iz Srbije povećava prošle i ove godine, ne može se isključiti da neko zatraži da se limitira broj ljudi koji dolaze u Nemačku tako što bi se opet uvele vize. Nadamo se da će se broj azilanata smanjiti i da vizna liberalizacija neće biti dovedena u pitanje – poručuje ambasador Vilhelm.
Granična policija Srbije koja rigoroznije pregleda putnike i od njih, pored putnih isprava, traži i povratnu kartu, vaučer agencije ili određenu količinu novca.
