– Nedavno je general Radivoje Miletić dobio leukemiju. Doduše malo su ga oporavili, ali sa takvom bolešću se nikada ne zna, pogotovo u neadekvatnim uslovima kao što je Ševeningen. Drago Nikolić je dobio rak pluća i bio je u veoma teškom stanju. I on se malo oporavio, ali je neizvestan krajnji ishod. General Vladimir Lazarević već nekoliko godina ima velike zdravstvene probleme, ko zna koliko je imao operacija, a u Hag je došao zdrav k’o dren. Generali Ratko Mladić i Zdravko Tolimir koliko su bolesni, uopšte nisu sposobni za suđenje. Najnovije iz Ševeningena je i da se najmlađi od nas srpskih pritvorenika, Goran Hadžić takođe veoma ozbiljno razboleo – sumornim glasom priča Šešelj i dodaje da je Hadžić ostao u bolnici kada je on krenuo put Beograda.
Pročitao 1.000 knjiga– Pročitao sam najmanje 1.000 knjiga, ali i brojne haške presude, od kojih su neke bile "deblje" od mnogih kapitalnih dela beletristike. Jedna od haških presuda je napisana na čak 2.600 strana i po tome se vidi da taj sud od početka nije bio previše ozbiljan – kaže Šešelj.
|
– Ševeningenski zatvor je mesto patnje. Svi smo tamo bili izloženi svakodnevnom stresu! Čovek je obično biološko biće i posle izvesnog vremena organizam popušta – kaže Šešelj opisujući kako su njemu izgledali ševeningenski dani…
– Budim se rano, između pet i šest sati. U šest sam doručkovao, a onda gledao prve jutarnje veste. Mahom sam gledao pregled štampe na BN televiziji, koja je najrealnija jer prikazuje cele naslovne strane novina i ne bira vesti koje služe održavanju aktuelnog režima. U sedam sati je otključavanje ćelija. Oko pola osam sam se tuširao. Šetnje su bile u različito doba dana. Jedna od sat vremena, a druga od 50 minuta. Ako ne bi padala kiša, šetao sam, a sportom se poslednjih godina nisam bavio – priča Šešelj i otkriva da je, kada mu je zdravlje već dobrano narušeno dobio fizioterapeuta sa kojim je svaki drugi dan išao na traku za brzo hodanje kako bi barem malo popravio narušenu kondiciju oslabljenu srčanim tegobama, a kasnije i operacijom i ugradnjom defibrilatora.
|
Ispovest Vojislava Šešelja (1): Nisam se pokajao što sam otišao |
– Najviše sam voleo da šetam i mogu vam reći da sam bio dobar u tome. I pre ovih bolesti sam bio najbrži u zatvorskom krugu. Međutim, najviše sam voleo, kada je to bilo moguće, da šetam sam. Šetajući sam razmišljao o svemu i svačemu. Naravno, osnovna preokupacija su mi bili porodica, otadžbina i Srpska radikalna stranka, ali sam "mozgao" i o onome što mi je bilo potrebno za pripremu odbrane ili o onome što bih pročitao ili napisao tog dana. Jasno, "pretresao" sam sam sa sobom i dnevne događaje, kako u Ševeningenu, tako i u Srbiji – kaže Vojislav Šešelj i otkriva da je najveći deo dana provodio u svojoj ćeliji proučavajući svoje, ali i tuđe predmete, pišuću i čitajući.
Jurite ustaše, a ne ŠešeljaPredsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta pozvao je hrvatskog predsednika Ivu Josipovića da, umesto što se bavi liderom radikala Vojislavom Šešeljem, zatraži od Saveta bezbjednosti UN da preduzme mere koje ima na raspolaganju protiv ustaške ideologije koju je kao "duha iz boce" pustio hrvatski predsednik Franjo Tuđman. |
-Zaista sam mnogo čitao i pisao. U zatvoru se čovek trudi da ima što manje slobodnog vremena, pa sam se trudio da ga svedem na minimum. Dokolicu sam prekraćivao šahom i kartama. Igrao sam tablić, remi, ili preferans – priseća se lider radikala i dodaje da se trudio u isto vreme da se telefonom čuje sa porodicom, a u toku dana je umeo i po nekoliko puta da se čuje sa svojim najbližim sardnicima u Beogradu, dok su večernji sati bili rezervisani za pravne savetnike.
Ne brinite, osudićemo gaPredsednik Haškog tribunala Teodor Meron poručio je u pismu hrvatskom predsedniku Ivi Josipoviću da je pomirenje u regionu zadatak za državnike, a ne za sud, kao i da bi presuda Vojislavu Šešelju trebalo da bude donesena "vrlo brzo – nakon jula 2015. godine". |
Sutra – Ispovest Vojislava Šešelja (3): Noć kada sam hteo da umrem
