– Srbija nije hodnik u kome može da se dođe i u prolazu šapuće, već stara evropska država sa viševekovnom tradicijom nezavisnosti i slobode – saopštio je Napredni klub na čijem čelu je istoričar Čedomir Antić.
Platiće kartu do Pekinga
Pošto hrvatska premijerka ne krije prezir prema srpskim domaćinima jedino rešenje, kažu u Naprednom klubu, jeste da gospođa Pusić sama otputuje u Kinu radi susreta sa kineskim premijerom.
"Ukoliko Hrvatska nema novca da finansira put Pusićeve, Napredni klub je spreman da snosi troškove avionske karte na relaciji Zagreb – Peking."
Srbija će 16. i 17. decembra biti domaćin trećeg Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, ali jedino Hrvatsku neće zastupati predsednik Vlade. Umesto Zorana Milanovića koji je demonstrativno otkazao dolazak zbog reakcije Beograda na rezoluciju o haškom optuženiku Vojislavu Šešelju, u poslednjem momentu dolazak je najavila šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić. Da ne bi ispalo da sami sebe demantuju, Pusićeva je poručila da svakako u Beogradu neće imati sastanak sa predstavnicima domaćina.
Odnosi Zagreba i Beograda pali su na najniže grane poslednjih godina, ali srpski akademik Vasilije Krestić razuverava srpsku javnost da je to samo privremeno.
On smatra da će Zagreb na svakom koraku saplitati Srbiju na njenom evropskom putu, zato što je "fiksacija srpskom državom jedina tema u kojoj hrvatsko društvo ima jedinstven stav".
– Ne treba da se takvom stavu prilagođavamo i da živimo u uverenju da će sutra biti drugačije. Neće biti drugačije. Dok god se mi ponašamo snishodljivo, dok god to trpimo zarad nekih dobrih odnosa i sutrašnjice, oni će se tako ponašati – smatra Krestić.
Autor antologijske knjige "Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848-1914" kaže da zvanični Zagreb nikada nije odustao od vizije "velike Hrvatske" koja bi, između ostalog, obuhvatila i Vojvodinu.
– Oni utoliko više napadaju Srbe za velikosrpsku politiku, za velikosrpski hegemonizam, ali kad malo zagrebete njihovu istoriju i njihove težnje onda ćete videti da je, tamo negde od revolucije 1848. godine pa do danas, stalna težnja da se stvori velika, etnički čista i koliko je god više moguće jedinstveno katolička Hrvatska – upozorava ugledni istoričar.
