Francuska, nekada bastion socijalnih prava i sindikalne borbe, danas je svedok sopstvene demontaže. Naime poslanici Narodne skupštine usvojili su odluku kojom se ograničava trajanje bolovanja na maksimalno mesec dana za prvu lekarsku procenu, odnosno dva meseca za produženje.
U zemlji koja je svetu podarila Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, radnik od 2026. godine više neće imati pravo ni da bude bolestan duže od 30 dana, osim ako lekar izričito ne napiše da je to opravdano i „pojedinačno obrazloži situaciju pacijenta“.
Sve to, naravno, u ime budžeta.
Ministarka zdravlja Stefani Rist bez zadrške priznaje: „Bolovanja nas koštaju 11 milijardi evra godišnje, a rastu po 6% svake godine.“ Zbog toga kaže, češći pregledi kod lekara bi „mogli doprineti boljoj nezi pacijenata“. Zvuči logično samo na papiru. U praksito znači da neko ko boluje od teže bolesti mora da vodi trku sa vremenom i papirologijom – i to u zemlji gde su zdravstvene ustanove u većini regiona preopterećene i lekari nedostupni.
Šokantno je da se bolesni ljudi teraju da se stalno „dokazuju“, kao da glume bolest. Čak su i pojedini poslanici levice upozorili da će u „medicinski praznim zonama“ ljudi morati da se vraćaju na posao, jer neće uspeti da dobiju novi termin za pregled.
Uklanja se i planirano smanjenje prava pacijenata sa hroničnim oboljenjima – čime je pokušano da se dodatno ograniče nadoknade za ljude koji pate od depresije ili bolova u kičmi. Za sada, povučeno. Ali ko garantuje da se to sutra opet neće naći na stolu?
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kad država počne da gasi prava pod izgovorom štednje, prvi na udaru su bolesni, siromašni i oni koji nemaju glasa. Ovo što se dešava u Francuskoj je upozorenje i za celu Evropsku Uniju, prava se ne čuvaju deklaracijama već konkretnim merama.
Piše: Nina Stojanović
