Da je Beograd bio i ostao jedan od centara svetske diplomatije prošlog oktobra pokazao je dvodnevni skup članica Pokreta nesvrstanih koje su tada obeležile 60. godišnjicu od prve konferencije u srpskoj prestonici. Međutim, još više je međunarodni značaj naše zemlje istakao turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu koji je u četvrtak saopštio da je tada prvi put od 2011. godine razgovarao sa sirijskim kolegom o uspostavljanju mira u ovoj zemlji.
Turska je od početka arapskog oproleća bila duboko uvučena u građanski rat u Siriji. Na njenoj teritoriji Amerikanci su obučavali teroriste za rat protiv sirijske regularne armije i predsednika Bašara al Asada koji uz pomoć Rusije kontroliše veći deo zemlje. A kada su SAD formirale kurdsku vlast na severu Sirije, Turska se osetila ugroženom pošto u njoj živi oko 17 miliona pripadnika ovog naroda.
Turska je do tada već primila 3,5 miliona sirijskih ozbeglica. Da bi sprečila novi migrantski talas i prelivanje rata na svoju teritoriju, Ankara je čak uvela trupe u Siriju, a predsednik Redžep Tajip Erdogan pozivao je SAD da povuče vojsku iz ove zemlje, što je na kraju učinio bivši predsednik Donald Tramp. Pre nekoliko dana se pojavila i vest da je Erdogan prihvatio predlog Vladimira Putina da razgovara s Asadom.
Ruska igranka
A sve je počelo u Beogradu na skupu nesvrstanih. Zapadne medije i analitičare tada je razbesnelo što je među posmatračima Rusija, pa nisu ni primetili dolazak na skup predstavnika NATO članice, Mevluta Čavušoglua, a trebalo je. Jer sada je Čavušoglu otkrio da se tada u Beogradu desio prvi sastanak na visokom nivou između Turske i Sirije od 2011. godine.
Zanimljivo je da su Čavušoglu i sirijski ministar spoljnih poslova Faisal Makdad celom svetu bacili prašinu u oči svađom sa govornice u Beogradu. Makdad je optužujući Zapad i Tursku izjavio da će se ta država boriti protiv terorizma i povratiti okupirane teritorije.
Pomirenje s Asadom
A kada su se kamere usmerile ruskog ministra Sergeja Lavrova, desio se sastanak Čavušoglua i Faisala Makdada. Turski ministar sada je ispričao da je rekao Mekdadu da Turska mora nekako da se pomiri s opozicijom i režimom u Siriji ili neće biti trajnog mira. Međutim, razne sirijske separatiste i džihadiste koje podržavaju SAD mnogo više može da zabrine izjava Čavušoglua kojom praktično prihvata Asadovu vlast
– Da bi se sprečila podela Sirije, mora postojati jaka administracija u toj zemlji. Volja koja može da dominira svakim kutkom Sirije može se postići samo kroz jedinstvo i solidarnost – rekao je Čavušoglu i dodao dodao da su turske i sirijske obaveštajne službe od tog razgovora takođe počele da komuniciraju nakon svađe duge deceniju.
Uporište na Bliskom istoku
Srbija je bez prekida održavala diplomatske odnose sa Sirijom, a kada je u julu prošle godine odlučila da imenuje Radovana Stojanovića za ambasadora protestovala je EU koja već deceniju nastoji da svrgne Asada.
Naime, Zapad je u tom potezu Beograda video pokušaj da se učini usluga Rusiji kao pokrovitelju Sirije. Pritom, obe zemlje ne priznaju Kosovo, kao ni još jedan ključan igrač na Bliskom istoku blizak sa Sirijom, a to je Iran. Primećeno je i da je Srbija u opasnosti od povratka terorista jer su se neki njeni građani iz Sandžaka i Preševske doline pridružili Islamskoj državi i drugim džihadističkim grupama u Siriji, pa je neophodno organizovanije prisustvo u ovoj zemlji.
I Venecuela čuva Kosovo
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković u okviru latinoameričke turneje posetio je Venecuelu, članicu nesvrstanih i prijateljsku zemlju koja nije priznala Kosovo. Selaković se sastao se u Karakasu i s predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom i preneo mu pozdrave Aleksandra Vučića.
Šef srpske diplomatije zahvalio je predsedniku Maduru na čvrstoj i principijelnoj poziciji Venecuele po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i nedvosmislenoj i bezuslovnoj podršci koju nam ova država pruža u međunarodnim organizacijama po pitanju od najvišeg nacionalnog značaja.
Takođe, Selaković je istakao da obostrano poštovanje principa međunarodnog prava i nemešanja u unutrašnja pitanja država potiče od saradnje u Pokretu nesvrstanih zemalja. On se stoga zahvalio predsedniku Maduru na učešću ministra spoljnih poslova Venecuele na skupu nesvrstanih oktobra prošle godine u Beogradu.
Zaključeno je da trgovina ne prati odlične političke odnose, uz nadu da će potpisani sporazumi tokom posete unaprediti privredne odnose dve zemlje.
Sačuvati velike ideale
Zanimljivo je da su ruski i turski ministar spoljnih poslova u oktobru u Beogradu veoma visoko ocenili značaj nesvrstanih u savremenom svetu i podržali dalji rad, iako obe zemlje nikada nisu bile članice pokreta.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je Pokret nesvrstanih u stanju da zaštiti svoje ideale, ljudska prava i ojača borbu protiv terorizma.
– Moramo izbegavati dvostruke standarde, moramo se boriti za razvoj bivših kolonijalnih zemalja, moramo čuvati ideale uzajamnog poštovanja i saradnje – rekao je Lavrov i izrazio očekivanje da će skup u Beogradu poslati poruku da jednakost među državama nema alternativu.
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavošuglu saglasio se s tim rečima da da su principi Pokreta nesvrstanih, ustanovljeni pre 60 godina, i dalje značajni.
– Hladni rat se završio i bipolarni svet je prerastao u multilateralni, zbog čega su izazovi sve složeniji – rekao je Čavošoglu i pozvao države članice Pokreta da osnaže i jačaju svoje aktvnosti.
