Niški advokat Srđan Aleksić do sada je podneo tri tužbe Višem sudu u Beogradu u ime trojice policijaca i rezervista koji su 1999. godine bili na Kosovu i Metohiji, nakon čega su oboleli od kancera, kao posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom, a kako najavljuje, od sledećeg meseca će početi da podnosi i tužbe u ime civila sa Kosova i juga Srbije, koji su takođe oboleli od ove opake bolesti.
Prva tužba podneta je 19. januara prošle godine, a u sredu su podnete još dve nove istom sudu po istom osnovu. Postupak protiv NATO međutim još nije krenuo, jer NATO još nije primio tužbu i nije dostavio odgovor na tužbu, koju mu je sud posle prevoda na engleski prosledio 25. maja 2021.
Aleksić se nada da će Viši sud u Beogradu tim povodom preduzeti mere prema Zakoniku o parničnom postupku i pokušati da tužbe NATO dostavi bilo elektronskim putem, ili preko ovlašćene agencije koja vrši dostavu, poziva preko oglasne table, bilo da mu da postavi ovlašćenog zastupnika.
– Sud to treba u najskorije vreme da uradi i da krene proces. Imamo sve dokaze na našoj strani i nadam se da ćemo uspeti u ovom sporu i obavezati NATO pakt i da plati naknadu štete našim vojnicima koji su oboleli od kancera usled bombardovanja osiromašenim uranijumom – naglasio je advokat.
Podsetio je da je sa njim u advokatskom timu po ovim tužbama italijanski advokat Anđelo Tartalaja koji je dobio 253 pravosnažne presude protiv Ministarstva odbrane Italije, po tužbama koje je zastupao u ime italijnaskih vonika koji su oboleli od kancera jer su bili u mirovnoj misiji na Kosovu u vreme NATO bombardivanja.
Po uzoru na Italiju, ovim tužbama traži se odšteta od oko 100.000 evra zbog oboljevanja od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom.
Uz tužbe podnet je i predlog za medijaciju, odnosno mirno rešenje sudskog spora.
Tužbama se, pored materijalne odštete traži i da NATO očisti teritoriju koju je zagadio osiromašenim uranijimom, rekao je Aleksić podsećajuć ida su „Evropi puna usta zaštite životne sredine“.
– Osiromašeni uranijum ima takvo zračenje da će narednih 40-45 milijardi godina uticati na zdravlje našeg stanovništva. NATO je dužan da isplati odštetu, da očisti teritoriju od municije koja je zaostala na našoj teritoriji i da leči naše građane onako kako to radi Italija sa svojim vojnicima – smatra niški advokat.
On je pojasnio da se njegovoj kancelariji do sada obratilo oko 3.000 ljudi potencijalnih klijenata, koji žele da traže odštetu od NATO po ovom osnovu, a među njima ima Albanaca sa Kosova i juga Srbije.
Pored ljudi koji su lično bili na teritoriji otrovanoj osiromašenim uranijum, pravo na oštetu imaju i njihovi naslednici, jer su mnogi već preminuli od kancera, naglasio je Aleksić.
Istakao je da je osiromašeni uranijum veliki problem ne samo Srbije već i regiona i da je o toj temi nedavno govorio na simpozijumu u Barselon, gde je saznao da mnoge svetske organizacije za zaštitu životne sredine uopšte ne znaju da je osiromašeni uranijum upotrebljen na KIM prilikom bombardovanja 1999. godine.
Inače, pred sudovima u Srbiji, uz pomoć italijanske sudske prakse i veštačenjima u predmetima u kojima je postupao italijanski advokat, ali i drugim dokazima, Aleksić i njegov italijanski kolega pokušaće da dokažu postojanje uzročno posledične veze između trovanja osiromašenim uranijumom i oboljenjavanja od raka srpskih vojnika i policajaca.
Aleksić smatra da su njegovi klijenti bili u identicnoj situaciji kao italijanski vojnici koji su dobili oštete pred sudovima svoje zemlje..
U sredu su podnete tužbe u ime vojnika T.D iz Titela, koji je za vreme NATO agresije imao 21 godinu, i bio na aerodromu Slatina u Prištini, a koji je oboleo od raka testisa. Drugi vojnik J.Z. iz Beograda koji je u vreme NATO agresije imao 40 godina, bio je stacioniran u Prizrenu i oboleo od leukemije, precizirao je Aleksić i dodao da je sudu priložio i neophodna veštačenja.
Sudu uz tužbe priloženi i pisani dokazi koje su domaći organi ranije prikupili u našoj državi za postupke vođene protiv čelnika NATO i čelnika država koje su učestvovale u bombardovanju.
To su pre svega dokazi izvedeni u postupcima vođenim 2000. godine u Okružnom sudu u Beogradu i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 2004. godine, zatim italijanske presude u slučaju obolevanja njihovih vojnika koji su bili raspoređeni u mirovnim misijama u bivšoj Jugoslaviji, sudska praksa domaćih sudova, veštačenja i medicinska dokumentacija.
Za sada je planirano podnošenje takozvanih „pilot“ tužbi, što podrazumeva pokretanje ograničenog broja postupaka, radi ujednačavanja sudske prakse na teritoriji cele države.
Italijanskim vojnicima odštete, između 700.000 do milion evra po osobi, isplatilo je Ministarstvo odbrane Italije, jer ih je ono poslalo poslalo na Kosovo i u Bosnu i Hercegovinu, gde su oboleli od kancera.
