Neizostavni deo vrućih dana širom planete je omiljena hladna i osvežavajuća poslastica sladoled. Malo je, međutim, onih koji znaju da su u tom neponovljivom ukusu uživali još stari narodi, a njegova postojbina je Daleki istok iz kojeg je s moreplovcima stigao u Evropu. Danas ima mnogo ukusa i boja, a pravi se čak i od majčinog i kamiljeg mleka, a postoje čak i pohovane kugle sladoleda koje su pravi toplo-hladni praznik za nepca.
U Kini je nastao prvi sladoled, a imao je svega dva sastojka – led i mleko. Legenda kaže da je taj recept nastao još 3.000 godina pre nove ere.
U Evropu je stigao tek u 13. veku zahvaljujući venecijanskom trgovcu i moreplovcu Marku Polu. On je tokom putovanja na Daleki istok video kako ljudi jedu sladoled i recept doneo u Italiju, gde je ubrzo postao omiljeni hladni ukus koji se potom proširio po celom svetu…
Već u narednom 14. veku veliki osvajač car Dušan Silni je svoju vojsku osvežavao upravo sladoledom. Veliki vojskovođa je u vreme Persijskog rata trupama davao hladnu mešavinu sitnih komadića leda i šećera, a za njega je posebno pripreman tokom svih vojnih pohoda.
Ledena poslastica je u 17. veku bila privilegija bogatih, odnosno kraljeva i plemstva, pa je na engleskom dvoru recept za spravljanje bio strogo čuvana tajna. Poslasticu je pravio kraljev kuvar iz Francuske, a njemu je naloženo da nikom ne govori kako to radi. Pošto je bio samo na trpezi društvene elite slovio je za simbol moći i bogatstva. U 19. veku nastaje prva mašina za pravljenje sladoleda, a njen tvorac je 1846. bila Nensi Džonson. Ta mašina je bila vrlo slična onima koje se i danas mogu videti u poslastičarnicama. Zahvaljujući njoj osniva se prva fabrika 1851. u Bostonu, u SAD, i kreće industrijsko pravljenje sladoleda. Ipak, proizvodnja se razvila tek posle 1900. godine, kada su usavršeni novi sistemi hlađenja.
Sastavni deo sladoleda je kornet, hrskavog ukusa, a u SAD postoji više legendi o otkriću korneta 1904. godine. Kornet je, prema priči na severnoameričkom kontinentu, osmislila devojka prodavca sladoleda u Luizijani 1904. godine. Ona je, pošto joj je njen momak poklonio cveće umotano u hartiju poput fišeka, došla na ideju da isto učini sa oblandama i unutra stavi sladoled. Prema drugoj, keks kornet za sladoled se prvi put pojavio kada je jednom prodavcu sladoleda nestalo staklenih čaša pa se za pomoć obratio Ernestu Hamviju, putujućem prodavcu oblandi. Oblande je savio u oblik kupe i dobio tako prvi kornet.
Prvi kornet
Zvanično je prvi kornet za sladoled nastao 1924. godine, napravljen je u radionici poslastičara Itala Marćionija, a potom predstavljen na Međunarodnom sajmu u Sent Luisu. Štapić na kojem je sladoled Eskimo bar nastaje deset godina kasnije u Ajovi, 1934. godine, a njegov tvorac je Kris Nelson. Ovaj Amerikanac je još nečim obeležio istoriju sladoleda. On je prvi prelio hladnu poslasticu čokoladom.
Inače, za Arape se takođe vezuje istorija sladoleda. Oni su pravili takozvani šerbet, nazvan „slatki sneg“. U ovom veku su napravili jedan nesvakidašnji hladni specijalitet. Tako se u poslastičarnicama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima može poručiti sladoled od mleka kamile sa četiri osnovna ukusa: karamele, čokolade, datule i šafrana.
Britanci su izašli sa drugim izumom, pa se u ovoj ostrvskoj državi, u jednoj poslastičarnici 2011. godine pojavio prvi put sladoled od majčinog mleka. Inače, najčešći ukusi su čokolada i vanila, a zanimljivo je da je čokoladni napravljen mnogo pre sladoleda od vanile, a recept za njegovo spravljanje prvi put je zabeležen u knjizi „L skalko ala moderna“, objavljenoj u Italiji davne 1692. godine.
Za Elvisa četiri kugle
Amerikanci, inače, obožavaju sladoled, a znaju da je poslednja stvar koju je jeo čuveni Elvis Prisli bila poslastica sa četiri kugle sladoleda i šest čokoladnih kolačića. Najtopliji mesec jul, američki predsednik Ronald Regan je 1984. godine proglasio za mesec sladoleda.
Fakultet za ledeni dezert
U Italiji je, nedaleko od Bolonje, pre nekoliko godina otvoren Univerzitet sladoleda na kojem studenti uče tajne i finese spremanja slatkog ledenog ukusa. Osnivač Univerziteta Kapriđijani je jedna od vodećih kompanija za pravljenje mašina za sladoled i ove slatke rapsodije, a cena studiranja je 800 evra nedeljno.
Neronov ledeni užitak
U antičko vreme, u Maloj Aziji su se pili voćni sokovi rashlađeni do zaleđivanja, a taj napitak se smatra pretečom sladoleda. Rimski car Neron ostao je upamćen i po slanju robova u planine da mu donesu led koji je kombinovao sa voćem. Obožavao je tu ledenu smesu i njom služio samo važne goste. Neka istraživanja kažu da su za sladoled znali Egipćani u doba faraona, a spremali su ga od zaslađenog mleka ili kiselog mleka sa kandiranim voćem i orašastim plodovima.
